Gde je najbezbednije ako svet pogodi globalna katastrofa? Naučnici izdvojili jednu zemlju kao najotporniju

Ponekad se čini da nema kraja katastrofalnim pretnjama sa kojima se kao vrsta suočavamo. Nuklearni rat, klimatske promene, pandemije, veštačka inteligencija, supervulkani - spisak je dug.

Ali ako zaista nastupi potpuni haos i svet pogodi neka globalna katastrofe bez presedana, gde biste otišli?

Evolucija promenila naša čula: Kada je vid postao važniji od mirisa?

Da li je konačno pronađena tamna materija? Naučnici zabeležili veoma neobičan signal

Koje bi bilo najbezbednije mesto za sklanjanje, gde biste mogli da sačekate da najgore prođe i, nadamo se, preživite i dočekate bolje dane?

U prvoj studiji ove vrste, objavljenoj u časopisu Global Challenges, naučnici su utvrdili koje bi mesto na svetu moglo da bude najbezbednije u slučaju katastrofe ogromnih razmera.

„Australija je verovatno najotpornije mesto na Zemlji kada je reč o globalnim katastrofalnim rizicima“, navode istraživači u radu čiji je glavni autor naučnik za životnu sredinu Florijan Ulrih Jen sa Univerziteta u Hagenu u Nemačkoj.

Ipak, pre nego što rezervišete kartu i počnete da pakujete kofere, treba da znate jedno.

Čak ni Australija nije potpuno bezbedna od globalnih katastrofalnih rizika (GCR), upozoravaju istraživači. Ona je samo najmanje izložena ukupnom spektru potencijalnih pretnji sa kojima se suočavamo, prenosi Science Alert.

Mapiranje atmosferskih reka: Napravljena globalna mapa koja prvi put pokazuje kuda se kreće vodena para

U studiji su Jen i njegove kolege pregledali naučnu literaturu o globalnim katastrofalnim rizicima, analizirajući stotine studija i izveštaja o posledicama katastrofa kao što su udari asteroida u Zemlju, vulkanske erupcije, sajber napadi velikih razmera, epidemije i druge pretnje.

Prema istraživačima, globalni katastrofalni rizici uglavnom se mogu podeliti u tri velike kategorije.

Scenariji naglog smanjenja sunčeve svetlosti (ASRS) podrazumevaju događaje koji iznenada blokiraju sunčevu svetlost, poput vulkanskih erupcija, nuklearne zime ili oblaka nastalih nakon udara asteroida.

Događaji koji remete funkcionisanje društvenih sistema nazivaju se globalnim katastrofalnim gubitkom infrastrukture (GCIL) i mogu da dovedu do poremećaja u snabdevanju električnom energijom, transportu i proizvodnji hrane. Uzroci bi mogli da budu geomagnetne oluje, sajber napadi, pandemije i elektromagnetni impulsi na velikim visinama (HEMP).

Treća kategorija je globalni katastrofalni biološki rizik (GCBR), koji obuhvata velike biološke pretnje, bilo prirodnog ili ljudskog porekla, koje mogu da dovedu do masovnih žrtava i ozbiljnih poremećaja društva na kontinentalnom ili globalnom nivou.

Osim klasifikacije kategorija rizika, istraživači su analizirali i studije o otpornosti, koja u ovom kontekstu predstavlja sposobnost društva da očuva ključne funkcije i dobrobit ljudi u slučaju ozbiljnih poremećaja izazvanih ovakvim katastrofama. Ta sposobnost zavisi od određenih geografskih, institucionalnih i infrastrukturnih faktora.

Istraživači navode da su zemlje generalno otpornije na globalne katastrofalne rizike ako su demokratske, bogatije, imaju manju nejednakost, veliku industrijsku bazu uz snažan uticaj države, nalaze se na udaljenim lokacijama poput velikih ostrva, imaju viši stepen decentralizacije i raznovrsnosti i nisu previše zavisne od trgovine ili imaju geografski bliske trgovinske partnere.

UN usvojio istorijsku rezoluciju o mapama sveta: Afrika se decenijama prikazivala pogrešno

Kada se svi ovi faktori uzmu u obzir, Australija se izdvaja u dosadašnjim istraživanjima kao zemlja koja bi mogla najbolje da se izbori sa tri glavne kategorije globalnih katastrofalnih rizika. Među njenim prednostima su geografska izolovanost, proizvodnja hrane, izvori fosilnih goriva i industrijski kapaciteti.

„Nijedno mesto na Zemlji nije otporno na sve globalne katastrofalne rizike, ali Australija je zemlja koja se najčešće navodi kao otporna“, objašnjavaju istraživači i dodaju da je čak i ova zemlja ranjiva na određene opasnosti i zavisi od kontinuirane međunarodne trgovine kada je reč o gorivu, lekovima i đubrivu“.

U analizi istraživača, Australija je bila jedina zemlja koja je direktno identifikovana kao otporna na sve tri vrste globalnih katastrofalnih rizika. Međutim, prednosti u određenim situacijama često mogu da postanu slabosti kada je reč o nekim drugim pretnjama, što je jedna od ključnih poruka studije.

Da li nas čeka ekstremna zima? El Ninjo jača, a Balkan bi mogao da bude na udaru velikih vremenskih obrta

U slučaju Australije, činjenica da je reč o velikom ostrvu pruža joj značajnu zaštitu od pojedinih rizika, ali je istovremeno čini zavisnijom od međunarodnih trgovinskih sistema zbog uvoza određenih ključnih proizvoda.

Uprkos problemima sa kojima se Australija suočava, naučnici je generalno smatraju najotpornijom državom na planeti kada je reč o globalnim katastrofalnim rizicima.

„Iako Australija ima očigledne probleme sa posledicama klimatskih promena, dobro prolazi u našoj proceni“, kaže Jen i dodaje da je to ostrvo, pa može lakše da zatvori svoje granice i izoluje se.

Kako dalje navodi, Australija proizvodi neverovatnu količinu hrane, ima veliku domaću industriju i rudarski sektor. Takođe je bogata i prilično stabilna demokratija, a sve su to stvari koje neku zemlju čine otpornijom.

Udar "super El Ninja" neće doneti dobro planeti: Naredna godina najtoplija u istoriji merenja

Posle Australije, među državama koje su označene kao otporne nalaze se Novi Zeland, Japan, Švajcarska i Argentina. Ipak, istraživači navode da su mnoge od ovih zemalja ranjive na određene vrste opasnosti, bez obzira na druge prednosti koje imaju.

„Sve najčešće pominjane zemlje, osim Švajcarske, imaju duge obale koje bi mogle da budu pogođene cunamijima izazvanim udarom objekta blizu Zemlje“, navode autori studije.

Takođe se navodi da bi sve zemlje osim Švajcarske mogle bi da budu pogođene erupcijom nekog od brojnih vulkana u jugoistočnoj Aziji i Južnoj Americi, poput erupcije Tambore 1815. godine. Sve zavise od trgovine. Ne postoji mesto na Zemlji koje predstavlja potpuno utočište od globalnih katastrofalnih rizika.“

Pronađen trag Nojevog kovčega? Radari otkrili neobične strukture kod Ararata

Gledajući u budućnost, istraživači navode da bi identifikovanje strukturno otpornih država poput Australije i Novog Zelanda moglo da omogući da one postanu ključne tačke u globalnim naporima za povećanje otpornosti.

Na primer, u njima bi mogle da budu smeštene zalihe hrane ili banke semena, dok bi im njihovi industrijski kapaciteti omogućili da nastave da funkcionišu i u slučaju globalne katastrofe. Zbog toga bi mogle da posluže i kao sedišta iz kojih bi se organizovao međunarodni odgovor na katastrofu.

Najvažnije je biti spreman, poručuju istraživači. Neke od ovih pretnji mogu da se pojave mnogo ranije nego što očekujemo.

„Prevencija je uvek bolja od otpornosti“, objašnjavaju autori i dodaju da neki globalni katastrofalni rizici, poput vulkanskih erupcija, trenutno ne mogu da se spreče. Kada se dogode, razlika između društava koja su ulagala u faktore koje smo ovde identifikovali i onih koja to nisu činila meriće se ljudskim životima“.

Energija grmljavine pomaže u otkrivanju prostora ispod zemlje: Naučnici mapirali tlo do 100 metara dubine

Astronaute muči velika briga - imaju zatvor: Naučnici konačno otkrili uzroke stomačnih tegoba