Nešto se dešava sa rotacijom Zemlje: Naučnici otkrili promenu kakva se nije desila 3,6 miliona godina

Zemlja se sve sporije okreće oko svoje ose, zbog čega dani postaju neznatno duži. Novo istraživanje pokazuje da je trenutno usporavanje rotacije planete brže nego u bilo kom periodu u poslednjih najmanje 3,6 miliona godina.

Iako se često kaže da jedan dan traje tačno 24 sata, u praksi se dužina dana neznatno menja. Na to utiču gravitacija Meseca, ali i različiti geofizički procesi koji se odvijaju duboko u unutrašnjosti planete, na njenoj površini i u atmosferi.

Kometa koja je prestravila stare Rimljane juri ka Suncu: Astronomi otkrili šta nas čeka 4. aprila

Misterija u svemiru: Treperenje zvezde otkrilo mogući sudar planeta

Na primer, tokom jula i avgusta 2025. godine blizina Meseca dovela je do toga da dan na Zemlji bude nešto duži od proseka - za nešto više od jedne milisekunde.

Klimatske promene usporavaju rotaciju planete

Međutim, naučnici upozoravaju da postoji i mnogo veći dugoročni trend. Zbog klimatskih promena dolazi do zagrevanja planete i ubrzanog topljenja ledenih pokrivača na polovima i planinama.

Kada se led topi, voda koja je hiljadama godina bila zarobljena u ledenjacima prelazi u okeane i podiže nivo mora. Time se menja raspored mase na Zemlji, što postepeno usporava njenu rotaciju i produžava trajanje dana za nekoliko milisekundi.

Naučnici ovaj proces porede sa klizačem na ledu: kada klizač raširi ruke, njegova rotacija se usporava. Slično se dešava i sa Zemljom - kada se masa pomera dalje od ose rotacije, planeta se okreće sporije.

Nova vrsta dinosaurusa otkrivena kod komšija: Ostao "skriven" skoro 130 godina

Najbrže produžavanje dana u poslednjih 3,6 miliona godina

U novoj studiji naučnici sa Univerziteta u Beču i Cirihu analizirali su promene u rotaciji Zemlje tokom poslednjih nekoliko miliona godina, počevši od perioda kasnog pliocena.

Prema rezultatima istraživanja, dužina dana trenutno se povećava za oko 1,33 milisekunde po veku, uglavnom zbog porasta nivoa mora izazvanog topljenjem leda.

Naučnici navode da je to najbrža promena u poslednjih najmanje 3,6 miliona godina.

Naučnici tvrde da su beli tragovi iza aviona opasni: "Malim izmenama ruta - efekat se može znatno smanjiti"

Posledice za tehnologiju

Iako je reč o veoma malim promenama koje ljudi praktično ne mogu da primete, one mogu predstavljati problem za tehnologije koje zahtevaju izuzetno precizno merenje vremena.

Na primer, sistemi poput GPS navigacije, svemirske navigacije ili složenih finansijskih mreža oslanjaju se na veoma precizne podatke o rotaciji Zemlje. Čak i minimalna odstupanja mogu poremetiti te sisteme.

Naučnici upozoravaju da bi do kraja 21. veka klimatske promene mogle imati čak i veći uticaj na dužinu dana nego gravitacija Meseca.

Da li se budi uspavani džin? Registrovan ogroman broj potresa na omiljenom ostrvu Srba, naučnici uočili neobične signale

Dramatičan izveštaj iz Austrije: Od 96 glečera, čak 94 nestaju pred našim očima