Zašto je velika većina ljudi desnoruka? Nova studija ukazuje na dva ključna trenutka naše evolucije

Bez obzira na kulturu ili poreklo, oko 90 odsto svetske populacije koristi desnu ruku. Nova studija ukazuje da odgovor na ovu prastaru zagonetku leži u dva ključna trenutka naše evolucije: prelasku na uspravan hod i razvoju velikog mozga.

Nije važno odakle ste ili iz koje kulture potičete – gotovo devet od deset ljudi su dešnjaci. Jeste li se ikada zapitali zašto? Prema novom istraživanju, ova sklonost potiče još od naših dalekih predaka hominina.

Zašto zlato nikada ne tamni? Naučnici otkrili tajnu njegovog večnog sjaja

Afrika se cepa na dva dela: Naučnici tvrde da nastaje novi okean koji će promeniti mapu sveta

Čini se da jednu ruku preferiramo u odnosu na drugu zato što hodamo na dve noge, a naš veći mozak je „odlučio" da favorizuje desnu. To znači da nismo samo mi, Homo sapiensi, vrsta sa izraženom preferencijom. Tim naučnika je procenio da su i neandertalci takođe većinom bili dešnjaci, a što se više udaljavamo od nas na porodičnom stablu, ta sklonost generalno slabi.

„Ovo je prva studija koja testira nekoliko glavnih hipoteza o ljudskoj dominantnoj ruci u jedinstvenom okviru", naglašava Tomas Pišel, evolucioni antropolog sa Univerziteta u Oksfordu.

„Posmatrajući brojne vrste primata, možemo početi da razumemo koji su aspekti dominantne ruke drevni i zajednički, a koji su jedinstveno ljudski", dodaje Pišel.

Prethodna istraživanja su već pokazala da je sklonost ka levoj ili desnoj ruci uglavnom određena genetikom, a fetusi pokazuju preferenciju već u osmoj nedelji u materici.

Ali priča seže mnogo dalje od naših neposrednih predaka. Arheološki dokazi, prvi put objavljeni 2016. godine, svedoče da su hominini favorizovali desnu ruku još pre 1,8 miliona godina.

Analiza 41 vrste primata otkrila ljudsku jedinstvenost

U novoj studiji, naučnici sa univerziteta u Oksfordu i Redingu krenuli su da istraže kako, kada i zašto je ova preferencija nastala. Postojale su hipoteze da je dešnjaštvo počelo kada su naši preci počeli da koriste alat, sišli sa drveća, počeli da hodaju uspravno ili u vreme bioloških promena poput povećanja telesne mase ili veličine mozga.

Naučnici ostali bez reči zbog pronalaska na obali Engleske: "Kao zamrznut trenutak prošlosti"

Tim je započeo meta-analizom podataka o više od 2.000 jedinki iz 41 vrste majmuna, uključujući i ljude. Ovi podaci su zatim ispitani pomoću modela koji uzimaju u obzir evolucione odnose među vrstama.

Istraživači su tražili znakove sklonosti jednoj ruci u odnosu na drugu i jačinu te preferencije. Za većinu vrsta bilo je malo dokaza o bilo kakvoj sklonosti, ali ljudi su se isticali kao anomalija sa snažnom preferencijom za desnu ruku. Jedino je istočnojavanski langur (Trachypithecus auratus) imao jaču sklonost ka desnoj strani, dok su, zanimljivo, orangutani i prćasti majmuni pokazivali blagu sklonost ka levoj ruci.

Kada su istraživači ispitali koji od pretpostavljenih faktora igraju ulogu, otkrili su da su najjače veze sa dominantnom rukom imali veličina mozga i relativna dužina ruku i nogu.

Drevna priča u dve faze: Uspravan hod i veći mozak

Iz ovih podataka, tim je mogao da ekstrapolira model na naše izumrle rođake, poput neandertalaca, kako bi video da li su i oni imali sklonost ka jednoj ruci. Iz podataka se pojavio fascinantan obrazac, sa Homo sapiensom koji se uklapa u jasan evolutivni trend.

Naši stariji preci, poput Australopitekusa afarensisa, pokazivali su samo blagu sklonost ka desnoj ruci. Ali do trenutka kada se rod 'homo' pojavio na sceni, ta sklonost je jačala. Homo ergaster i Homo erektus su u modelu pokazivali sve veću sklonost desnoj ruci, a neandertalci, naši najbliži rođaci, još jaču, odmah iza nas.

Zanimljiv izuzetak koji potvrđuje pravilo mogao bi biti Homo floresiensis – takozvani „hobiti" iz Indonezije. Oni su imali vrlo blagu preferenciju za bilo koju ruku, otprilike na nivou današnjih šimpanzi (Pan troglodytes). Ovo bi moglo da podrži hipotezu istraživača da su veliki mozak i bipedalizam (uspravan hod) pokretali razvoj dešnjaštva. Uostalom, ovi „hobiti" su imali relativno male mozgove i nisu se u potpunosti odrekli penjanja po drveću.

Zajedno, nalazi govore da se ova osobina favorizovanja jedne ruke tako snažno razvila u dve faze. Prvo, naši preci su počeli da hodaju uspravno, što je oslobodilo njihove prednje udove za druge poslove i omogućilo rukama da evoluiraju u osetljive instrumente fine motoričke kontrole na koje se danas oslanjamo.

Ali zašto je onda 90 odsto nas „izabralo" desnu ruku, u onome što bi u suštini trebalo da bude stvar čiste slučajnosti? To bi moglo da se svede na način na koji su naši mozgovi ožičeni, tako da se svaka hemisfera specijalizuje za različite zadatke. Kako se ta neuronska efikasnost razvijala i mozgovi postajali veći, preferencija desne ruke mogla je da postane „ugrađena", obeležavajući drugu fazu u ovom razvoju.

„Početna promena u kretanju izazvana bipedalizmom može se posmatrati kao pružanje ekoloških i anatomskih prilika za manuelnu specijalizaciju, dok je encefalizacija možda kasnije ojačala i dalje kanalisala obrasce lateralizacije na nivou populacije", pišu istraživači.

Naučnici ukazuju da su pred nama i dalje otvorena pitanja, poput onog zašto levoruki ljudi uopšte postoje u populaciji, ali i da li se slični evolutivni obrasci mogu videti kod drugih životinja sa preferiranim udovima, poput papagaja i kengura, prenosi RTS.

Istovremeno, savremena istraživanja nastavljaju da bacaju svetlo na neurološke razlike, potvrđujući da je levorukost češća kod nekih neurodivergentnih osoba i da može pružiti prednost u određenim sportovima, čineći ovaj evolutivni „izuzetak" fascinantnim poljem za buduće studije.

Surovije od svemira: Kako izgleda život u najdubljoj tački na Zemlji i koja bića tamo opstaju

Fizika više nije ista: Naučnici posmatrali atom koji prkosi svim pravilima