Strah ili zaštita? IT stručnjak za UNU objašnjava da li nova EU regulativa koči razvoj veštačke inteligencije
Evropska unija priprema nova pravila
Autor: Web UNA TV
13.05.2026. 22:00
Podeli:
Ubrzani razvoj veštačke inteligencije otvorio je brojna pitanja o privatnosti, bezbednosti i mogućim zloupotrebama AI tehnologija.
Evropska unija zato priprema nova pravila koja bi trebalo da uvedu strožu kontrolu nad korišćenjem veštačke inteligencije, posebno u oblastima koje direktno utiču na živote i bezbednost građana.
Da li će regulacija zaštititi korisnike ili usporiti tehnološki razvoj Evrope, o tome se u emisiji „Podne“ razgovaralo sa IT stručnjakom za bezbednost Lukom Milinkovićem.
Milinković je istakao da je EU objavila Akt o veštačkoj inteligenciji, regulativu koja propisuje na koji način može da se koristi veštačka inteligencija, naročito kada je reč o bankama i velikim firmama, a što se najpre odnosi na eliminisanje diskriminacije.
„Veštačka inteligencija se vrlo brzo razvija. Kompanije su maksimalno okrenute AI, jer svi sada uviđaju mogućnost da brže generišu rezultat, možda ostvare veću zaradu, optimizuju troškove, da veštačka inteligencija zameni neke funkcije ljudi. Svi gledaju AI kao mogućnost da budemo produktivniji, bilo u poslovnom ili u privatnom životu“, objasnio je Milinković za UNU.
On je istakao da je vrlo važno voditi računa i o bezbednosti, a da se često prvo gleda funkcionalnost, pa tek onda bezbednost, što nije dobro.
„Mi kao građani malo posvećujemo pažnju bezbednosti. Ono što je važno uzeti u obzir je koje podatke dajemo, ne možemo ići opušteno, da mislimo da možemo da radimo šta hoćemo. Tako se ne ponašamo ni u životu, pa ne bi trebalo da se ponašamo ni na internetu. Rizik otvorenog prostora je opipljiviji od tog prostora na internetu. Nekada damo neke podatke pa kažemo ‘evo, ništa se nije desilo’, ali ne znamo da li će da se desi“, rekao je Milinković za UNU.
Cilj regulacije je balans između tehnološkog razvoja i zaštite građana. Poseban fokus je na visokorizičnim AI sistemima poput prepoznavanja lica, analize ponašanja ljudi i AI alata u bankama, zdravstvu i državnim institucijama.
„AI je doveo do toga da je sve to lakše, postojalo je i ranije, ali nije bilo lako. Primer za to je film Avatar, kako se snimao. Ali sad svako može da napravi lažni video ili sliku, nešto od toga bude i lepo i korisno, ali nešto i ne. Treba biti oprezan. Kako zaključavamo vrata od kuće i ne dajemo svakome broj telefona, ne treba ni AI da dajemo tako lako podatke. Dešavaju se i hakerski napadi, nije sporno. Preporuka je uvek da se daju samo podaci koji su neophodni AI da napravi ono što od njega tražimo — ako je to kolaž od slika, onda samo te potrebne slike, a ne ceo album, i to sve uz oprez“, kaže Milinković i napominje da, kada niste sigurni u zaštitu podataka, treba pitati za savet osobe u firmama koje su zadužene za IT.
Kompanije će morati jasno da označavaju AI-generisan sadržaj, posebno deepfake snimke i lažne sadržaje. Nova pravila treba da pomognu u borbi protiv dezinformacija, digitalnih prevara i manipulacija.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
