Kada prošlost dobije ključeve budućnosti: Beograd daje novu svrhu starim zdanjima

Beograd se stalno menja, ali poslednjih godina zgrade s početka prošlog veka dobijaju nove namene. Objekti pored kojih svakodnevno prolazimo nisu oduvek izgledali tako, a iza tih promenjenih i modernijih zidina nalazi se sijaset priča i istorijskih momenata koji će se zauvek pamtiti. 

Ipak, moderno doba izgradiće i nove uspomene, a neke nove generacije slušaće o prošlosti i kreirati budućnost i novu namenu tih objekata. 

Duh Beograda ispod površine: Sećanja na živote znamenitih ljudi žive i kroz spomenike

Ulični muzičari Beograda: Spoj tradicije i savremenog ritma - blagodet za sve generacije

Jedan od takvih objekata je i Ložionica, zgrada koja ima veliki istorijski značaj, ali i noviju perspektivniju budućnost. 

"Ložionica je verovatno jedan od najzanimljivijih primera, ne u Srbiji nego i na Balkanu, način na koji je rekonstruisana i renovirana, udahnut joj je neki novi život. Pretvorena je u hab za umetnike, it stručnjake i ostale mlade ljude koji mogu nešto zanimljivo da urade i prosto doprinesu kako gradu Beogradu, tako i našoj zemlji", rekao je za UNU glavni urbanista Beograda Marko Stojčić. 

Ložionica je zajedno sa starom železničkom stanicom predstavljala okosnicu železničkog sistema. Ova zgrada otvorena je pre tačno sto godina i nekada je bila železnički depo. Nakon dve i po godine građevinskih radova, Ložionica je obnovljena u oktobru 2025. godine.

"Za jedan veoma kratak vremenski period organizovano je više od 150 događaja i to događaja najrazličitijih formata, od konferencija, preko panela, plesnih predstava, modnih revija i Ložionicu je za ta tri i po meseca posetilo 25.000 posetilaca", rekla nam je pomoćnica direktora Ložionice Jovana Stefanović. 

Kompleks danas čini nekoliko celina, pored glavne zgrade, tu su i stara železnička okretnica i vodotoranj, koji se nalazi tik uz most Gazela. U njemu su radovi još u toku, a biće pretvoren u multimedijalni izložbeni prostor. 

Veliki deo originalnih elemenata Ložionice je sačuvan, iako je objekat godinama bio u veoma lošem stanju.

"Bila je potpuno uništena, tako da smo mi sačuvali i očuvali sve što smo mogli. To su prvenstveno betonski stubovi i betonska konstrukcija, zatim šine koje možete videti ispred zgrade. Tu je nekada prolazila prva pruga, mi smo na različite načine odali omaž železničkom nasleđu. Žuta boja koja je dominatna je saoobraćajna žuta, gabioni su punjeni železničkim kamenom", rekla je za UNU Stefanović. 

Nekoliko stotina metara dalje nalazi se BIGZ, nekada najveća štamparija na Balkanu. Decenijama su se tu štampale knjige, novine i udžbenici. Danas su u njegovim hodnicima savremeni poslovni prostori, kancelarije i restoran na devetom spratu.

Odmah pored BIGZ-a nalazi se i Stari mlin, koji je pretvoren u hotel. Prvi kamen temeljac postavljen je 1901. godine, a zgrada je završena već naredne godine.

"On je ustvari jedan od najstarijih parnih mlinova očuvanih u Evropi. Njegova elektrifikacija, struja je uvedena 1912, 1913. godine, a mlin je doživeo vrhunac između dva svetska rata, jer po kapacitetu prozvodnje je bio najveći u Kraljevini Jugoslaviji", objasnila je za UNU marketing menadžerka hotela Radisson Collection Old mill Iva Drašković.

Tokom restauracije sačuvani su brojni originalni elementi. Nekadašnji rezervoari za vodu i naftu danas su deo recepcije, dok je 370.875 cigala očišćeno i ponovo ugrađeno u objekat.

"Ovo je zgrada koja je zaštićena od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda, mlin je restauriran, a 2014. godine je otvoren hotel sa kapacitetom od 236 soba i 8 sala za sastanke", pojašnjava Drašković. 

Zgrada Geozavoda bila je jedan od najreprezentativnijih objekata Kraljevine Srbije. Građena je između 1905. i 1907. godine, kao sedište Beogradske zadruge za međusobno pomaganje i štednju. 

U njoj su se nalazile državne institucije, arhivi i sefovi, a njena osnovna uloga bila je da pripadnicima srednjeg društvenog sloja omogući povoljnije i modernije oblike kreditiranja. 

Danas je Geozavod luksuzno renoviran prostor i centralno mesto kompleksa Beograda na vodi. 

Niz stepenice Geozavoda se nekad spuštalo rukovodstvo Beogradske zadruge, tu su čuvani važni dokumenti i novac, a sada ova zgrada predstavlja neki drugi ugao Beograda, njegovu ekskluzivnost i prestiž.

Planovi za budućnost

Posle promena koje su do sada urađene, iz grada najavljuju i nove projekte. Među njima su i neki koji bi mogli da ostave trajni pečat na izgled grada.

"Verovatno nešto što je po obimu najveće, to je Beogradski sajam. Imamo halu 1 kao nešto što će se renovirati, takođe će neki duh i tu da bude udahnut. Plan je da tu bude objekat kulture, uvek ima različitih ideja šta će sve da se nalazi u hali 1, ali ono što je posebno zanimljivo je da će za halu 2 i 3 takođe raspisati arhitektonski konkurs", najavio je glavni urbanista Grada Beograda Marko Stojčić. 

Beograd menja lice, ali njegovi zidovi i dalje pamte prošlost. Upravo u tom spoju starog i novog, grad traži svoju novu ravnotežu. 

Projekat sufinansiran od strane Gradske uprave Grada Beograda, stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Tkanjem kroz vreme i sećanja: "Misija Kreativa" oživljava stare zanate i nasleđe Kladova

Gastro užitak na istoku Srbije: Hamburek i plašinte - dva specijaliteta koja u Boru ne smete propustiti