Četvrt veka od rušenja Kula bliznakinja: UNA istražuje - kako je 11. septembar promenio svet?
Terorizam je tog dana dobio novu dimenziju
Autor: Anja Akšamović
11.09.2026. 21:02
Podeli:
Jutro koje je svanulo pre 25 godina, počelo je kao svako drugo, a završilo se kao prelomna tačka u svetskoj istoriji. Teroristički napad na Kule bliznakinje, sedište Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, i Pentagon, glavno sedište Ministarstva odbrane Sjedinjenih Američkih Država, pokazao je ljudima na celoj planeti da istorija može da se dogodi pred njihovim očima.
Taj 11. septembar 2001. promenio je način na koji svet govori o terorizmu, bezbednosti i slobodi. Dvadeset i pet godina kasnije, kako se promenilo čovečanstvo?
Tog dana užasavajuće slike stizale su iz Amerike. Avioni koji udaraju u kule, dim iznad Menhetna, ljudi koji beže ulicama. Terorizam nije nastao 11. septembra, ali je tog dana dobio novu dimenziju, ljudi širom sveta svedočili su tragediji.
Usledili su ratovi u Iraku i Avganistanu, gde će se američke snage zadržati sledećih 20 godina, jačanje bezbednosnih službi, strože kontrole.
"Napadi na Njujork i Vašington su posle bili razlozi invazije na Irak, koji je u suštini bio napadnut zbog Irana, jer je glavni cilj američke politike oduvek bio da se uništi taj sistem ajatolaha. Tako da mi sada zapravo imamo eho tog napada na Njujork i Vašington, a to je ova invazija Donalda Trampa na Iran", objašnjava za UNU spoljnopolitički analitičar Branimir Đokić.
Oni koji pamte rušenje kula bliznakinja, sećaju se trenutka kada su čuli tu vest. Za mlađe generacije, to je istorija koju poznaju preko fotografija i snimaka.
Septembar je promenio i svakodnevicu, pa tako putovanje avionom više nikada nije bilo isto. Bezbednosne provere postale su deo rutine, a reč „terorizam“ ušla je u svakodnevni jezik.
"U ime bezbednosti, sloboda se na svaki mogući način sputavala. Praktično ono što je bio postulat Zapada, kao jedne liberalne kapitalističke ideologije koji u korenu svom ima slobodu - ta sloboda je dovedena u pitanje", objašnjava za UNU sociolog Ilija Kajtez.
Dvadeset i pet godina kasnije, taj datum više nije samo američka tragedija, već i jedna od prelomnih tačaka savremene istorije.
"Nakon tog terorističkog napada, počeo je novi period nestabilnosti u svetu. I zapravo novi period pun pretnji i novih sukoba. To je bio period kada je počeo rat protiv terorizma koji i danas traje. Taj trenutak je oblikovao zapravo i našu sadašnjost. Od tog trenutka nastale su potpuno nove situacije koje se tiču i našeg sadašnjeg života", ističe za UNU istoričar Milovan Pisari.
Kula više nema, a ratovi koji su počeli posle 11. septembra promenili su političku kartu sveta. Generacije koje su tog jutra bile deca danas podižu svoju decu. Ali slike su ostale.
I možda je upravo to najveća snaga istorije, da nas podseti da se svet ponekad promeni u sekundi.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
