Alarmantan rast sajber-napada u Srbiji: Broj incidenata veći za 39 odsto, evo ko je najugroženiji

U Srbiji je prijavljeno čak 39 odsto više sajber-incidenata nego prošle godine, a među najčešćim pretnjama su krađa identiteta, lozinke i drugi podaci za pristup nalozima, napadi na nedovoljno zaštićene računarske sisteme, kao i napadi u kojima se podaci zaključavaju i traži novac za njihovo otključavanje.

Sajber napadi pogađaju gotovo sve delatnosti.

Hakeri ne moraju da vam ukradu novac da bi napravili štetu: Tri koraka koja treba odmah preduzeti ako vam ukradu podatke

Jedna greška može skupo da vas košta: Evo kako da prepoznate internet prevaru u tri koraka

Obrazovanje je tokom 2025. bilo najčešća meta, uz rast broja napada od 22 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a slede državna uprava, telekomunikacije i zdravstvo, objavio je NALED u svom biltenu.

U ugostiteljstvu, turizmu i sportu broj napada je porastao za 50 odsto, što ukazuje na sve veće interesovanje napadača za delatnosti u kojima se obavlja veliki broj transakcija i obrađuje mnogo ličnih podataka.

Napadi u kojima se podaci zaključavaju radi iznude novca, poznatih kao ransomver, takođe pogađaju različite delatnosti.

Prema javno dostupnim podacima o žrtvama ransomvare napada, među njihovim metama u 2025. godini, poslovne usluge činile su 11 odsto, industrijska proizvodnja i roba široke potrošnje po 10 odsto, građevinarstvo devet odsto i zdravstvo osam odsto.

Ovi podaci pokazuju koliko su obuka zaposlenih i svakodnevna primena mera zaštite važnih za sve organizacije. 

Jedan klik može da vas košta novca i privatnosti: Kako prepoznati sofisticirane internet prevare u Srbiji?

Svaki 68. mejl sa prilogom koji stigne u organizaciju je zlonameran, dok je tokom 2025. godine 82 odsto zlonamernih fajlova distribuirano putem elektronske pošte, pokazuju podaci kompanije Check Point.

Oktobar, međunarodni mesec podizanja svesti o sajber bezbednosti, prilika je da se ukaže na ove rizike i značaj zaštite podataka građana i privrede, poručuju RATEL i NALED.
    Na značaj podizanja svesti o sajber bezbednosti ukazuju i podaci Nacionalnog CERT-a, kojem je tokom 2025. godine prijavljeno gotovo 1.760 incidenata, što predstavlja povećanje za 39 odsto u odnosu na prethodnu godinu, čime je nastavljen višegodišnji trend rasta broja prijava.

Veštačka inteligencija omogućava napadačima da brže kreiraju lažne poruke i prilagode ih osobi kojoj ih šalju.

Koriste je i za oponašanje glasova i izgleda zvaničnih poruka banaka, institucija i kompanija. Zbog toga prevare postaju uverljivije, a korisnicima je sve teže da ih prepoznaju.

Na potrebu za boljom zaštitom digitalnih usluga u Srbiji ukazuje i novo istraživanje Lokalnog indeksa eUprave (LEI), koje je sproveo NALED, uz podršku Vlade Švedske, na uzorku od 140 gradova i opština.

Prema rezultatima, svega 39 odsto lokalnih samouprava u potpunosti primenjuje mere zaštite propisanog Aktom o bezbednosti informaciono-komunikacionih sistema, a isti procenat gradova i opština ima u vidu prethodne službe bezbednosti.

Prvi rezultati "Sajber straže": Građani za osam dana podneli oko 250 prijava

Predstavnik Nacionalnog CERT-a i član Saveza za eUpravu u NALED-u Jovan Milosavljević rekao je da su sajber napadi stalna pretnja kao i da ih ne možemo u potpunosti izbeći.

Međutim, kako je istakao, možemo ih sprečiti i dobrom pripremom ograničiti njihove posledice.

"Prvu liniju odbrane drže zaposleni bili u firmi ili u javnoj upravi, koji treba da budu svesni značaja bezbednosti svojih podataka, kako u poslovnom, tako i u privatnom životu. Samo kroz proaktivnu zaštitu možemo umanjiti rizik od krađe novca, intelektualne svojine i podataka", rekao je Milosavljević.

EU uvodi "hibridnu odbranu" protiv Rusije? Razmatra se mehanizam za zajednički odgovor na napade

Ne piše nam se dobro: OpenAI modeli četiri dana autonomno izvodili sajber napade