Bezbednost u dečjim igraonicama: Da li su vlasnici dužni da osiguraju decu i ko odgovara za povrede?

Dečje igraonice postale su jedno od najčešćih mesta za proslavu rođendana i druženje najmlađih, ali pitanje bezbednosti dece u ovim prostorima često ostaje u drugom planu.

Roditelji prilikom izbora igraonice uglavnom obraćaju pažnju na sadržaj, opremljenost i cenu, dok se ređe raspituju o tome da li objekat ima osiguranje za slučaj povrede deteta.

Kako zaustaviti bahatost vozača u zoni škola? Stručnjaci za UNU poručuju - privremeno oduzimanje vozila nije dovoljno

Norveška zabranjuje veštačku inteligenciju u školama: Stručnjaci za UNU otkrivaju da li su Srbiji potrebna ograničenja

Da li su igraonice u Srbiji obavezne da imaju osiguranje?

Prema dostupnim propisima, vlasnici dečjih igraonica nemaju opštu zakonsku obavezu da poseduju posebnu polisu osiguranja koja pokriva povrede dece tokom boravka u objektu.

Ipak, to ne znači da su oslobođeni odgovornosti za bezbednost prostora, opreme i usluge koju pružaju, piše Kamatica. Osiguranje od odgovornosti može da olakša isplatu naknade u slučaju nezgode, ali njegovo nepostojanje samo po sebi ne znači da roditelji nemaju pravo da zahtevaju odštetu.

Ko odgovara ako se dete povredi u igraonici?

Odgovornost zavisi od okolnosti pod kojima je do povrede došlo. Ukoliko je dete povređeno zbog neispravne opreme, nebezbednih uslova ili propusta u nadzoru, odgovornost može snositi vlasnik igraonice, odnosno pravno lice ili preduzetnik koji obavlja delatnost.

Zakon o obligacionim odnosima propisuje da je onaj ko drugome prouzrokuje štetu dužan da je nadoknadi, osim ako dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Takođe, član 167. predviđa odgovornost lica, škole ili ustanove kojoj je maloletnik poveren na nadzor, uz mogućnost oslobađanja od odgovornosti ako dokažu da su nadzor obavljali na propisan način ili da bi šteta nastala i pored pažljivog nadzora.

To, međutim, ne znači da je igraonica automatski odgovorna za svaku povredu. Važno je utvrditi kako je do nezgode došlo, da li je postojao propust u održavanju opreme ili nadzoru i postoji li uzročna veza između tog propusta i povrede.

Deca na meti onlajn predatora: UNA o izmenama Krivičnog zakonika koje donose strože kazne

Da li roditelji imaju pravo na odštetu?

Roditelji, odnosno dete preko zakonskog zastupnika, mogu da zahtevaju naknadu štete ukoliko se utvrdi odgovornost igraonice ili drugog lica. Naknada može obuhvatiti materijalnu štetu, poput troškova lečenja, ali i nematerijalnu štetu zbog pretrpljenih fizičkih bolova, straha ili drugih zakonom priznatih oblika štete.

Član 200. Zakona o obligacionim odnosima predviđa mogućnost pravične novčane naknade za pretrpljene fizičke bolove i strah, pri čemu sud odlučuje o osnovanosti zahteva i visini naknade na osnovu okolnosti konkretnog slučaja.

Ukoliko igraonica ima odgovarajuću polisu osiguranja, roditelji mogu da se obrate osiguravajućoj kući, u skladu sa uslovima polise. Ako osiguranje ne postoji, zahtev za naknadu štete i dalje je moguć, ali se pravo najčešće ostvaruje dogovorom sa odgovornim licem ili sudskim putem.

U slučaju povrede, važno je sačuvati medicinsku dokumentaciju, fotografije mesta nezgode, podatke o svedocima i druge dokaze koji mogu pomoći u utvrđivanju odgovornosti.

Roditelji sve rade umesto dece, a onda nastaje problem: Stručnjaci upozoravaju na posledice

Kakva je praksa u Srbiji i šta propisuju zakoni?

Jedan od retkih javno objavljenih podataka o zastupljenosti osiguranja u dečjim igraonicama potiče iz istraživanja portala Kamatica, koje je 2017. godine pokazalo da je svega svaka peta igraonica imala osiguranje od delatnosti. Taj podatak ukazuje na problem koji je postojao, ali ne predstavlja pokazatelj današnjeg stanja, jer noviji reprezentativni podaci nisu dostupni.

Važno je napraviti razliku između zatvorenih komercijalnih igraonica i dečjih igrališta na otvorenom. Za otvorena dečja igrališta primenjuje se Pravilnik o bezbednosti dečjih igrališta, koji propisuje zahteve u vezi sa opremom, pregledima, održavanjem i bezbednošću.

Između ostalog, predviđa redovne godišnje preglede igrališta i obavezu vlasnika da tokom čitavog perioda upotrebe obezbedi ispunjavanje propisanih bezbednosnih zahteva. Iako ne postoji opšta obaveza osiguranja svih dečjih igraonica, zakonska odgovornost za prouzrokovanu štetu postoji.

Zbog toga bi roditelji, pored cene i sadržaja, trebalo da se informišu o tome ko nadzire decu, kako se održava oprema i da li objekat poseduje polisu osiguranja. Bezbednost dece ne bi smela da zavisi samo od sreće, a osiguranje, iako nije zamena za odgovorno poslovanje, predstavlja dodatni vid zaštite u slučaju nezgode.

Kako se boriti protiv govora mržnje na mrežama? Sagovornici UNE o granici slobode izražavanja

Da li roditelji treba da prate lokaciju dece? Psiholozi upozoravaju na važnu stvar