Posle 1.300 kilometara Dunavom stigli u Beograd: Učesnici najduže rečne ekspedicije odmaraju na Adi Huji

Najduža rečna ekspedicija na svetu, Dunavska regata od Nemačke do Rumunije, stigla je u Beograd. Pogledajte kako izgledaju tropski dani u kanuima i kako se obala Ade Huje za samo pola sata pretvorila u međunarodni kamp.

Jedan, drugi, treći zaveslaj. Nakon skoro 60 kilometara od prethodne stanice u Starom Slankamenu, šareni karavan Dunavska regata TID stigao je u Beograd. Za učesnike koji dolaze iz svih krajeva Evrope, obala Ade Huje danas je bila tačka na kojoj se gasi pogon, a počinje zasluženi odmor.

Alarm zbog niskog vodostaja Save i Dunava: UNA istražuje - ko snosi najveće posledice i šta nas očekuje ako kiša izostane?

Ravnopravnost iz dva ugla: UNA proverava - zašto muškarci i žene svoj položaj u Srbiji ne vide isto?

"Ovo je posebno, jedinstveno putovanje koje obuhvata veliki deo Evrope. Pravilo je da imate čamac - kanu ili kajak - i sve zavisi od vas. Vidite različite zemlje i različite kulture, mnogo je lepo. Do sada nije bilo teško, ali izazov tek dolazi jer je ovde u Srbiji jači vetar", kaže za UNU veslać Majer koji dolazi iz Nemačke.

Nakon celog dana na vodi, svaki ulazak u pristanište traži i pomoć na obali...

Trasa je počela u nemačkom gradu Ingolštatu, a završava se u rumunskoj Brajili. Na pojedinim etapama regata okuplja i više od 500 učesnika, ali tek oko 40 najupornijih vozi čitavu rutu, jer nije lako dva meseca skoro svaki dan veslati sedam sati. Iza njih je već 1.300 kilometara, a do kraja ih očekuje još nešto manje od hiljadu. Pored niskog vodostaja, najveći izazov bio je tropski toplotni talas.

"Najteži deo rute je temperatura, čak 41 stepen smo imali na početku. Hladimo se tako što se kupamo u Dunavu 3-4 puta dnevno i popijemo oko 7-8 litara vode... I ne samo vode", navodi veslač Jens Vinter, takođe iz Nemačke.

Sve što je ovim ljudima potrebno za 60 dana života na reci staje u skromni prostor od nekoliko metara. Bez motora i luksuza, postavljanje šatora je prva obaveza po pristajanju.

"Sklapam šator gde ću večeras da spavam. Ovo mi je 12. put da idem na ekspediciju. Više puta sam je uspešno završila, ali nekada odlučim da to bude samo jedan deo trase. Kada je reč o Srbiji, mnogo mi se sviđa energija ljudi, svi su opušteni", kaže za UNU Uta Lajtner.

"Krenuo sam iz Mohača u Mađarskoj. Dunav mi mnogo znači jer sam veći deo života proveo na njemu. Ovo je veoma lepa akcija, učesnici su sjajni", kaže nam Lajoš Tibar koji je došao iz Slovačke.

U Beogradu ih očekuje dan predaha i hvatanje zaleta za vetrovite deonice, a već prekosutra karavan TID-a nastavlja dalje nizvodno - ka Đerdapu i krajnjem cilju u Rumuniji. 

Crna statistika na šinama: UNA istražuje - koliko su bezbedni pružni prelazi u Srbiji i kako sprečiti nove tragedije?

Sve veći ekološki jaz: UNA istražuje - zašto je Srbija pala na svetskoj rang listi održivosti?