Sve više zemalja zabranjuje korišćenje društvenih mreža deci: UNA istražuje da li bi isto trebalo uvesti u Srbiji
Srbija prednjači po broju dece koja koriste društvene mreže
Autor: Marija Milićević
25.04.2026. 20:50
Podeli:
Nakon što je Turski parlament usvojio zakon kojim se zabranjuje korišćenje društvenih mreža mlađima od 15 godina, iz Norveške stiže vest da ta zemlja planira da uvede slična ograničenja. Dok je Evropa sve glasnija u želji da se pojača zaštita najmlađih, stručnjaci upozoravaju da zabrane same po sebi neće biti dovoljne.
Skrolovanje u nedogled, sajber nasilje, eksplicitan sadržaj, zavisnost, ali sa druge strane, sredstvo komunikacije, povezanosti i mogućnost izražavanja. Društvene mreže sa svim svojim prednostima i manama transformisale su način na koji ljudi funkcionišu, ali se poslednjih godina stiče utisak da deca žive potpuno drugačije detinjstvo.
"Istina je da svi treba da pratimo taj tehnološki razvoj, da će on doneti dobre stvari, ali i loše. Deca provode sve manje vremena u prirodi, sve manje vremena u realnim interakcijama, samim tim imaju kasnije jako velike probleme da ostvare dublje odnose i ono što je važno, nisu pokretna, razvijaju i određene fizijatrijske poremećaje", objašnjava za UNU psiholog Milja Popara Živić.
Srbija prednjači po broju dece koja koriste društvene mreže, a istraživanja pokazuju da je svaki treći učenik tokom poslednjih godinu dana doživeo neko uznemirujuće iskustvo na internetu. Stručnjaci upozoravaju da su maloletnici posebno ranjivi jer su u fazi razvoja, zbog čega trenutno više od deset zemalja sveta pokušava da ograniči pristup društvenim mrežama.
"Misao koju ima jako veliki broj roditelja - 'jao pa to nije ništa strašno evo ti telefon', a dete ima 5-6 godina i provodi 5-6 sati ispred telefona - to prosto mora da prestane. Ne zato što mi koji se bavimo ovim tako kažemo, nego zato što su rezultati pokazali da deca što su više izloženi neprimerenom sadržaju kreću da implementiraju te antivrednosti u svoje ponašanje", navodi stručnjak za bezbednost dece na internetu Katarina Jonev.
Osnova problema je što su deca ali i roditelji neobazrivi, kao korisnici društvenih mreža.
"Potrebno je itekako pružiti roditeljima digitalne veštine kako na najbolji mogući način da pomognu svojoj deci, što znači da roditeljski animozitet prema novim tehnologijama mora da prestane", dodaje Jonev.
Ipak stručnjaci upozoravaju da zabrane same po sebi neće biti dovoljne i da roditelji treba da odgajaju svoju decu, a ne internet platforme. Digitalna pismenost roditelja preduslov je za bezbednost dece na interentu.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
