UNICEF započeo novi petogodišnji program saradnje sa Srbijom za unapređenje podrške i ostvarivanje prava deteta

UNICEF u Srbiji započeo je novi Program saradnje za period 2026–2030, usmeren na dalje jačanje nacionalnih sistema kako bi postojeće usluge bile dostupne svoj deci i adekvatno odgovorile na njihove specifične potrebe, uključujući i decu kojoj je potrebna dodatna podrška za pristup tim uslugama.

Program se nadovezuje na značajan napredak ostvaren u prethodnih pet godina. Usluge ranih intervencija za decu sa teškoćama i smetnjama u razvoju proširene su na 80 odsto okruga u Srbiji, a podrška roditeljstvu i rana stimulacija postale su deo primarne zdravstvene zaštite. Obuhvat dece predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem porastao je sa 50 odsto 2015/2016. na 63 odsto 2024/2025, dok su svi vaspitači obučeni za primenu modernog predškolskog kurikuluma. Uspostavljeno je 13 resursnih centara za podršku inkluzivnom obrazovanju. Podržana je i reforma mentalnog zdravlja – šest ministarstava usaglasilo je koordinisano delovanje, a u 10 odsto opština uspostavljeni su lokalni mehanizmi podrške kako bi deca mogla da dobiju pomoć koja im je potrebna, uz angažovanje obučenih stručnjaka koji rade neposredno sa decom i porodicama. Budžetiranje u oblasti ranog razvoja i podrške roditeljstvu, usmereno na potrebe dece, uključeno je u redovne procese planiranje u 30 odsto jedinica lokalne samouprave.

„U proteklih pet godina, zajedno sa partnerima, sprovodili smo programe i jačali sisteme”, izjavila je Deyana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji. „U narednom periodu UNICEF će se postepeno udaljavati od pilotiranja projekata i u potpunosti usmeriti na podršku nacionalnim reformama kroz preporuke za unapređenje javnih politika, kako bi se proverena rešenja trajno ugradila u nacionalne zakone, budžete i institucije”.

Uprkos napretku, razlike i dalje postoje. Samo 10,5 odsto dece iz najsiromašnijih domaćinstava i svega 7 odsto romske dece pohađa predškolsko obrazovanje. Gotovo svako peto dete u Srbiji je u riziku od siromaštva. Čak 66 odsto dece koja žive u ustanovama socijalne zaštite čine deca sa smetnjama u razvoju. Obuhvat vakcinacijom, iako u porastu, i dalje je ispod ciljanih 95 odsto u većini okruga. Mnogi mladi i dalje se suočavaju sa izazovima prilikom prelaska iz obrazovanja na tržište rada.

„Ove razlike nisu neizbežne“, naglasila je Kostadinova. „One nas podsećaju da institucije moraju da budu dovoljno snažne i prilagodljive kako bi odgovorile na potrebe dece koja se suočavaju sa najvećim izazovima, uključujući decu koja žive u siromaštvu ili ruralnim sredinama, decu sa smetnjama u razvoju, decu izloženu nasilju, romsku decu, kao i decu sa povećanim zdravstvenim i razvojnim rizicima. Kada se usluge osmišljavaju tako da odgovore na potrebe najosetljivijih, one bolje funkcionišu za svako dete”.

Do 2030. godine, pravi pokazatelj uspeha biće da li institucije dosledno dopiru do dece kojoj je podrška najpotrebnija.

Obuhvat vakcinacijom protiv malih boginja treba povećati sa 84.3 na željenih 95 odsto, kako bi se postigao kolektivni imunitet i sva deca bila bolje zaštićena od bolesti koje se mogu sprečiti.

Usluge ranog razvoja potrebno je dalje širiti i unapređivati. U prethodnom programskom ciklusu podršku je kroz ove usluge dobilo 66.000 dece, a do 2030. godine planirano je da obuhvat dostigne 80 odsto dece do šest godina, odnosno 238.000 dece na nacionalnom nivou.

Obuhvat dece uzrasta od 3 do 5,5 godina predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem potrebno je povećati sa 74 odsto na 83 odsto, uz ciljane mere usmerene ka deci iz osetljivih porodica. 

U sistemu pravosuđa, veća primena vaspitnih naloga i alternativnih mera, sa 7,4 na 15 odsto, odražavala bi snažniju primenu postupaka prilagođenih detetu i rešenja koja daju prednost rehabilitaciji i reintegraciji. Smanjenje broja mladih koji nisu zaposleni, niti se školuju ili pohađaju obuke, sa 15,2 na 9,1 odsto, značilo bi sigurniji i uspešniji prelazak iz obrazovanja u svet rada. 

„Ovi ciljevi se neće ostvariti bez dodatnog napora”, poručila je Kostadinova. „Potrebni su dugoročna politička posvećenost, adekvatno javno finansiranje i koordinisano delovanje svih sektora. Stvarni napredak za decu zavisi od toga koliko efikasno institucije funkcionišu u praksi”. 

Program saradnje za period 2026–2030 razvijen je u saradnji sa nacionalnim i lokalnim partnerima i usklađen je sa reformskim prioritetima Srbije i međunarodnim obavezama u oblasti prava deteta. UNICEF će u narednom periodu pružati stratešku podršku, doprinositi jačanju institucija i podržavati reforme koje obezbeđuju dugoročne rezultate za decu.