Ko ruši zeleni plan Brisela? Tri ekonomska diva u problemu, prete ozbiljne kazne

Evropska unija je postavila ambiciozne klimatske ciljeve za 2030. i 2040. godinu, ali najnoviji podaci i analize pokazuju da najveće ekonomije bloka idu različitim tempom u zelenoj tranziciji. Dok Španija i delovi Francuske beleže napredak, Nemačka, Italija i Holandija suočavaju se sa upozorenjima da bi mogli da promaše ključne ciljeve smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Prošlo je šest godina otkako je EU prvi put postigla dogovor da do 2030. godine smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55 odsto u odnosu na predindustrijski period. Sada vreme ističe.

Doživećemo vremenske pojave kakve moderna istorija ne pamti: Klimatolozi izdali jezivo upozorenje

Biogoriva su "novo zlato": Rast potražnje budi poljoprivredne ekonomije

Cilj na nivou Unije, koji je postao pravno obavezujući 2021. godine, deo je dugoročnog plana EU da postigne klimatsku neutralnost do 2050. godine. Evropski savet je u martu usvojio i međucilj koji zahteva da svih 27 država članica smanji neto emisije gasova sa efektom staklene bašte za 90 odsto do 2040. godine, u odnosu na nivo iz 1990.

Međutim, od 2036. godine biće moguće korišćenje "visokokvalitetnih međunarodnih kredita" do limita od pet odsto neto emisija EU iz 1990. godine, kako bi se doprinelo cilju za 2040. godinu.

To će omogućiti državama članicama da kupuju kredite nastale kroz projekte smanjenja emisija u drugim zemljama i da ta smanjenja računaju kao deo svojih ciljeva.

Kritičari tvrde da ova "rupa u pravilima" rizikuje odlaganje "stvarnih, ambicioznih smanjenja emisija unutar EU". Sara Hek iz organizacije Climate Action Tracker rekla je za Euronews  da je to rizičan korak unazad koji podriva princip da klimatski ciljevi treba da podstiču stvarna, domaća smanjenja emisija. Ali, da li su najveće ekonomije EU zaista na putu da promaše ciljeve?

Da li je Nemačka ugrozila svoje emisije? 

Ciljevi EU o emisijama su zajednički na nivou Unije, što znači da svaka država pojedinačno ne mora tačno da ispuni 55 odsto smanjenja da bi cilj bio postignut. Mnoge zemlje imaju i sopstvene nacionalne ciljeve.

Isključite svetla na 60 minuta: Sat za planetu Zemlju u subotu u 20:30 časova

Nemačka – najveća ekonomija EU – otišla je korak dalje i obavezala se da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 65 odsto do 2030. godine.

To je pravno definisano u Federalnom zakonu o klimatskim promenama (Federal Climate Change Act), prvom velikom nacionalnom klimatskom zakonu te zemlje.

U martu je kancelar Fridrih Merc predstavio program od 67 tačaka kako bi se odgovorilo na zabrinutosti da cilj možda neće biti ispunjen.

Plan uključuje jačanje obnovljivih izvora energije kroz dodavanje 12 gigavata kapaciteta kopnenih vetroturbina, mere za podsticanje prodaje električnih vozila (EV), kao i korake za zaštitu šuma i zdravlja zemljišta.

I pored tih napora, novi izveštaj Saveta eksperata za klimatske promene (Council of Experts on Climate Change) pokazuje da Nemačka rizikuje da premaši projekcije emisija CO₂ za do 100 miliona metričkih tona.

Emisije gasova sa efektom staklene bašte ostale su gotovo nepromenjene u 2025. godini, jer je pad u industriji i energetskom sektoru bio neutralisan porastom u građevinarstvu i transportu.

"Sektor korišćenja zemljišta, promene korišćenja zemljišta i šumarstva (LULUCF) više se ne prikazuje kao apsorber ugljenika u projekcijama podataka. Umesto toga, prikazuje se kao izvor emisija, trend koji se očekuje da se nastavi do 2045. godine i dalje, ", navodi Savet eksperata.

I pored toga što je do sada postigla smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte od samo 48 odsto, Nemačka je nedavno ublažila nacrt zakona koji bi obavezao domaćinstva da zamene kotlove na fosilna goriva klimatski prihvatljivim alternativama.

Novo istraživanje: SAD napravile klimatsku štetu od 10.000 miljardi dolara, i Srbija na spisku

Parlamentarna liderka Zelenih Katarina Droege, čija je stranka 2023. godine predložila prvobitni zakon, ocenila je da je to "potpuno odustajanje od klimatskih ciljeva Nemačke".

Francuska mora brže ka cilju smanjenja emisija

Francuska ima nešto manje ambiciozan cilj – smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 50 odsto do 2030. godine.

Prema podacima energetskog tink-tenka Ember, Francuska je 2025. bila najveći proizvođač čiste energije u EU, pri čemu nuklearna energija ima vodeću ulogu. Fosilna goriva su prošle godine činila samo 5,2 odsto proizvodnje električne energije, dok su vetar i solar značajno doprineli smanjenju emisija u energetskom sektoru.

Podaci nevladine organizacije Citepa pokazuju da se trend smanjenja emisija nastavlja, ali "sporim tempom". Procena mesečnog barometra emisija gasova sa efektom staklene bašte u aprilu pokazala je pad od 1,5 odsto u 2025. godini, nakon pada od 1,8 odsto u 2024. i 6,8 odsto u 2023. godini.

Smanjenje domaćih emisija uglavnom je posledica usporavanja industrijske aktivnosti, pri čemu su sektori proizvodnje i građevinarstva pali za 3,4 odsto na godišnjem nivou.

Međutim, da bi ispunila cilj za 2030. godinu, Francuska mora da smanjuje emisije za 4,6 odsto godišnje, što znači da bi morala da ubrza više od tri puta u odnosu na trenutni tempo.

Zeleni zaokret Srbije: U 2026. stiže 237 MW nove struje iz sunca i vetra, uvoz struje pada za 14 odsto

Najveći deo problema za Francusku i dalje dolazi iz sektora transporta, koji je odgovoran za skoro trećinu ukupnih nacionalnih emisija. Emisije u ovom sektoru bi u 2025. godini trebalo da budu smanjene za svega 1,4 odsto, dok je godišnji cilj oko pet odsto.

Kako bi ubrzala blagi pad emisija, Francuska se sve više fokusira na elektrifikaciju. Na konferenciji o energetskoj tranziciji u Santa Marti u aprilu, Francuska je predstavila nacionalni plan za postepeno odustajanje od fosilnih goriva.

Plan predviđa gašenje upotrebe uglja do 2030. godine, nafte do 2045. i gasa za energetske potrebe do 2050. godine. On objedinjuje postojeće mere – uključujući zabranu gasnih kotlova u novim zgradama od 2026. i cilj da dve trećine novih automobila budu električne do 2030. godine – uz potvrdu podrške tranziciji i u drugim zemljama.

Iako je plan dobro primljen, ostaje neizvesno da li će tako kasno postavljeni ciljevi pomoći Francuskoj da dostigne cilj za 2030. godinu.

Italija i dalje oslanja se na ugalj

U okviru ciljeva EU, Italija mora da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 43,7 odsto do 2030. godine.

Zemlja beleži "značajan rast" u sektoru obnovljivih izvora energije, a podaci italijanskog operatora prenosnog sistema Terna pokazuju da je 41 odsto potrošnje električne energije u 2025. došlo iz obnovljivih izvora. Ovaj rast predvodi solarna energija, koja učestvuje sa 14,5 odsto u ukupnoj proizvodnji.

Međutim, Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) upozorava da je potrebno "značajno ubrzanje" razvoja obnovljivih izvora kako bi Italija dostigla ciljeve.

Struja u Nemačkoj otišla u minus: Proizvodnja iz obnovljivih izvora napravila haos na tržištu

Uprkos tome, Italija i dalje ostaje zavisna od fosilnih goriva, iako rat u Iranu dodatno naglašava rizike zavisnosti od nafte i gasa.

U aprilu je premijerka Đorđa Meloni najavila plan da se trajno zatvaranje termoelektrana na ugalj odloži do 2038. godine – 13 godina kasnije od prvobitnog roka i osam godina nakon cilja za 2030. godinu.

Ekološke organizacije i opozicija levog centra oštro su kritikovali ovu odluku. Angelo Boneli, lider zelene partije Europa Verde, optužio je vladu za "zanemarivanje klimatskih ciljeva".

Izveštaj Italijanskog instituta za zaštitu životne sredine i istraživanje (ISPRA) za 2026. godinu upozorava da "kritični problemi" u energetskoj tranziciji Italije, dekarbonizaciji saobraćaja i efikasnosti proizvodnih sistema znače da je malo verovatno da će zemlja ispuniti obavezni cilj smanjenja emisija do 2030. godine.

Španija bi mogla da bude dobitnik u EU po pitanju emisija

Španija se često smatra jednom od uspešnijih ekonomija EU kada je reč o energetskoj tranziciji, sa ciljem smanjenja emisija od 32 odsto do 2030. godine.

Udeo obnovljivih izvora u energetskom miksu Španije premašuje prosek EU (30 odsto), a čiste energije su u 2025. godini činile oko 75 odsto proizvodnje električne energije. Tokom poslednje dve decenije, emisije iz energetskog sektora u Španiji smanjene su za više od dve trećine, zahvaljujući širenju solarne i vetroenergije.

Zemlja je nedavno predstavila plan energetske tranzicije vredan devet milijardi evra, koji uključuje povećanje energetske efikasnosti domaćinstava i podsticanje zajedničke potrošnje električne energije u lokalnim zajednicama. Plan predviđa i gotovo besplatan javni prevoz za građane sa nižim prihodima.

Potvrđene najgore slutnje: Temperatura na Zemlji raste sve brže, ključna granica mogla bi da bude probijena pre 2030.

Premijer Pedro Sančez poručuje da zelena tranzicija može uspeti samo ako bude "pravedna", upozoravajući da napori ka klimatskoj neutralnosti mogu biti usporeni zbog "negacionističke retorike".

Prema Evropskoj opservatoriji za klimatsku neutralnost (ECNO), Španija bi mogla da premaši svoj cilj i dostigne smanjenje emisija od 41,4 odsto do 2030. godine, ako nastavi sa politikama koje podstiču uklanjanje ugljenika iz atmosfere i jačanje čistih izvora energije.

Zašto Holandiji trebaju "strože mere"

Iako se Holandija često smatra zelenom zemljom, podaci Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) pokazuju "mešovite rezultate".

Ranije ove godine, Amsterdam je postao prvi glavni grad na svetu koji je zabranio klimatski štetno oglašavanje u javnom prostoru, uklanjajući bilborde koji promovišu fosilna goriva i mesne proizvode. Ovaj potez prati nekoliko drugih holandskih gradova koji su uveli slične zabrane, uključujući Utreht, Hag, Zvole, Delft i Nijmegen.

Prema podacima energetskog tink-tenka Ember, Holandija proizvodi više solarne energije po stanovniku nego bilo koja druga zemlja u Evropi. Vetar i solar zajedno činili su 46 odsto njenog energetskog miksa u 2025. godini. Iako je ukupni udeo čiste energije u proizvodnji električne energije prošle godine iznosio 54 odsto, zemlja i dalje u velikoj meri zavisi od fosilnih goriva, posebno gasa.

Holandija se takođe suočava sa posledicama emisija azota, nakon odluke Državnog saveta iz 2019. godine, prema kojoj se emituje previše azota, što negativno utiče na prirodna područja.

Zbog toga poljoprivreda i privreda ne mogu da se šire bez odgovarajućih dozvola, što usporava građevinski sektor, posebno izgradnju stanova, infrastrukture za obnovljive izvore energije i odbrambenih projekata.

Alarmantno stanje zbog kog svako od nas treba da se zabrine: Toplota okeana probila sve granice

Prema izveštaju holandske Agencije za procenu životne sredine (PBL) iz 2025. godine, "veoma je malo verovatno" da će Holandija dostići cilj smanjenja emisija od 55 odsto do 2030. godine.

Izveštaj navodi da je sprovođenje velikih projekata održivosti u zemlji "u zastoju", dok kašnjenja u izgradnji vetroparkova na moru dovode do niže proizvodnje čiste energije od planirane.

"Broj mogućih političkih scenarija koji bi doveli do smanjenja emisija od 55 odsto do 2030. godine (bez ozbiljnih ekonomskih posledica ili društvenog otpora) sve je manji i manji", upozorava se u izveštaju.

Pored toga, kako se dodaje, gotovo da nema planiranih dodatnih smanjenja emisija nakon 2030. godine.

Zbog toga je izuzetno važno preduzeti strože mere koje bi podržale strukturnu tranziciju ka klimatski neutralnoj Holandiji na duži rok, zaključuje se u izveštaju.

Mladić preminuo na gradilištu: Pakao u Francuskoj se nastavlja, temperatura skočila na skoro 38 stepeni

Milijarde ptica nestale od 1970: Naučnici upozoravaju na ubrzano izumiranje