Položeni venci na Straževici gde je pre 27 godina pala prva NATO bomba u Beogradu 1999. godine

Članica Gradskog veća Violeta Filip danas je, u ime Grada Beograda, položila venac na spomen-obeležje "Glasnik sa Straževice", gde je pala prva bomba u Beogradu pre 27 godina u NATO agresiji na Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Poštu poginulim vojnicima su, povodom obeležavanja 27. godišnjice od početka NATO bombardovanja, odali i predstavnici Vlade Srbije, delegacija Vojske Srbije, članovi porodica poginulih vojnika i udruženja građana. 

Godišnjica NATO bombardovanja Srbije: Sećanja duga 27 godina ne blede

Bocan-Harčenko za UNU: "Agresija 1999. srušila međunarodno pravo, na Bliskom istoku vidimo posledice"

Filip je rekla da je tu na Straževici pala prva bomba u Beogradu 24. marta 1999. godine, kao i da je to mesto najviše puta bombardovano.

"Straževica je jedan od simbola naše slobodarske tradicije i požrtvovane odbrane naše zemlje tokom NATO agresije 1999. godine. U toj borbi su svoje živote nesebično položili zastavnici prve klase Vlastimir Lazarević i Vladimir Vujović", rekla je Filip. 

Dodala je da se, odajući počast njima i svim poginulima u odbrani Srbije, sećamo svih nevinih žrtava i razaranja kroz koja je naša zemlja prošla tokom NATO bombardovanja. 

"Ne smemo da zaboravimo da je Savezna Republika Jugoslavija, na zalasku 20. veka bila jedina evropska zemlja koja je bombardovana nakon Drugog svetskog rata. Bespravno su napadnuti naša zemlja i naš narod, koji je kroz istoriju uvek baštinio vrednosti na kojima počivaju civilizacijske tekovine savremene Evrope", istakla je Filip. 

Naglasila je da zato Srbija danas kao odgovorna država ponosno čuva prošlost od zaborava i da nam to sećanje govori o ceni mira, ali i o važnosti jedinstva i mudrosti u suočavanju sa izazovima savremenog sveta.

"Grad Beograd, kao simbol stradanja i slobodarskog duha, nastaviće da dostojanstveno neguje kulturu sećanja", poručila je Filip. 

Penzionisani vojni službenik Vojske Srbije Ivan M. Ćaldović rekao je će bombardovanje ostati upisano u istoriji sveta i našeg naroda kao napad 19 zemalja na jednu malu zemlju koja nije poklekla, koja se branila i junački pružila otpor.

Poručio je da današnje generacije i on kao neposredni učesnik tog zbivanja mogu da ostave jednu poruku svetu. 

"Nalazimo se na raskrsnici vremena između prošlosti i budućnosti. Treba da čuvamo sećanja, jer ako sačuvamo sećanja, sačuvaćemo i prošlost od zaborava. Ako zaboravimo šta je bilo, onda nas kao naroda i neće biti", istakao je Ćaldović.

Dodao je da današnjem događuju prisustvuje dosta mladog sveta i da ga to posebno raduje, jer su oni ti koji će budućim pokolenjima pričati strašnu istoriju koja se dogodila 1999. godine.

Vazdušni udari NATO-a trajali su od 24. marta do 10. juna 1999. godine. 

Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom NATO agresije ubijen je 1.031 pripadnik vojske i policije, a ranjena su 5.173 vojnika i policajca, poginulo je oko 2.500 civila, među njima 89 dece, a ranjeno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece.

Podvig: Zoltan Dani se za UNU prisetio kako je tokom NATO agresije oboren "nevidljivi" F-117A

General Lazarević o NATO agresiji: Bili smo beskonačno slabiji, ali smo imali ono što oni nisu