Pomilovanja 49 osoba izazvala polemiku u Srbiji: Da li Upravni sud može da preispita Vučićeve odluke?

Pre nego što je podneo ostavku na mesto predsednika Srbije Aleksandar Vučić je pomilovao 49 osoba, a njegova odluka je izazvala brojne reakcije u javnosti i otvorila pitanje na koji je način korišćeno predsedničko pravo pomilovanja. 

Predstavnici Anketne komisije za ispitivanje odgovornosti za urušavanje nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu naveli su na nedavno održanoj konferenciji za medije da su pomilovanja doneta uz povredu zakona i javnog interesa. Sa druge strane, Ministarstvo pravde je istaklo da je reč o ustavnom ovlašćenju predsednika Republike.

Oglasilo se Ministarstvo pravde o pomilovanjima: "Ustav jasno definiše ovlašćenja predsednika"

Objavljen kompletan spisak 49 pomilovanih osoba: Odluke stigle nadležnim sudovima

Podsetimo, Ministarstvo pravde objavilo je 3. novembra spisak 49 pomilovanih osoba, nakon što su odluke dostavljene nadležnim sudovima. Među njima su osobe koje su bile obuhvaćene postupcima povezanim sa protestima nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, ali i osobe iz drugih krivičnih predmeta.

Među pomilovanima su i osobe koje su se suočavale sa optužbama ili postupcima zbog različitih krivičnih dela, uključujući nasilje, pokušaj ubistva i korupciju.

Predstavnica Anketne komisije, sudija Vrhovnog suda Srbije u penziji Radmila Dragičević Dičić, ocenila je da odluke bivšeg predsednika nisu čin državnika koji odlazi sa vlasti, već čin drskosti, bahatosti i zloupotrebe ovlašćenja, preneo je Fonet.

Ona je objasnila da se Komisija odlučila da se bavi pomilovanjima zato što su, kako je navela, ona proistekla iz događaja povezanih sa padom nadstrešnice. Prema njenim rečima, sudska praksa u Srbiji do sada se nije susretala sa ovakvom vrstom pomilovanja i korišćenjem diskrecionog prava predsednika na taj način.

"Anketna komisija je stava da predsednik države ne može i ne sme da daje pomilovanja za teška krivična dela izazvana nasiljem i koruptivna krivična dela", navela je za Euronews Srbija Dragičević Dičić.

Ocenila je da je Vučić takvim odlukama ugrozio pravni sistem države i podelu vlasti, kao i da je unizio pravosuđe, građane i Srbiju. Dodala je da takva pomilovanja, prema stavu Komisije, nisu u skladu sa evropskim vrednostima i standardima na koje se država obavezala.

Dragičević Dičić je ukazala da na odluke o pomilovanju nema prava žalbe, zbog čega krivično pravosuđe ima ograničene mogućnosti da reaguje. Ipak, Komisija smatra da je Upravni sud nadležan da ispita odluke, jer su, prema njihovom tumačenju, donete uz procesne povrede Zakona o pomilovanju i povredu javnog interesa.

Komisija je zbog toga podnela inicijativu Vrhovnom javnom tužilaštvu da pokrene postupak pred Upravnim sudom, uz zahtev da se zaustavi izvršenje pomilovanja. Dragičević Dičić je navela i da su krivični sudovi za sada zastali sa donošenjem odluka u vezi sa 37 pomilovanja, što je pozitivno ocenila.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasije Marinković ocenio je da je reč o presedanu u domaćem pravnom poretku. Podsetio je da je pomilovanje izuzetna mera, čija je svrha da omogući ispravljanje nepravde, na primer kada se promeni procena društvene opasnosti određenog krivičnog dela ili kada u postupku dođe do povreda koje ne mogu da se otklone drugim sudskim merama.

Marinković smatra da Ustav Srbije omogućava da se pojedinačni akt državnog organa, za koji nije obezbeđena druga sudska zaštita, ispituje u upravnom sporu. Dodao je da i Zakon o upravnim sporovima dopušta takav postupak, iako je reč o neuobičajenom predmetu sudske kontrole.

Menadžer pravnog tima Beogradskog centra za ljudska prava Vladica Ilić ukazao je na odredbe Zakona o pomilovanju koje uređuju pokretanje postupka. Prema njegovom objašnjenju, postupak se po pravilu pokreće molbom osuđenog lica, nakon čega sud prikuplja izjašnjenja i daje mišljenje o opravdanosti pomilovanja, koje se dostavlja Ministarstvu pravde, a zatim predsedniku Republike.

Međutim, zakon predviđa i mogućnost pokretanja postupka po službenoj dužnosti, na predlog ministra pravde. Ilić je ukazao na pravno pitanje da li takav postupak može da se sprovede samo podnošenjem predloga predsedniku, bez prethodnog izjašnjenja nadležnog pravosudnog organa.

"Mi smatramo da je izjašnjenje pravosudnog organa o tom predlogu obavezno", naveo je Ilić.

Vučić: Ne mogu da ponište moja pomilovanja

Na inicijativu Anketne komisije reagovao je i Aleksandar Vučić, koji je juče rekao da njegove odluke o pomilovanju i aboliciji ne mogu da budu poništene odlukom Upravnog suda.

"Hoćete da poništite akt koji je konačan, a koji je odluka predsednika Republike. Ne možete da ga ponišite odlukom Upravnog suda. Taj pravni institut sam inače retko koristio", kazao je Vučić na konferenciji za novinare.

Dodao je da se predlog za poništavanje pomilovanja selektivno primenjuje, odnosno da bi, prema njegovim rečima, trebalo da se odnosi na osobe optužene za terorizam, ali ne i na druge osobe koje su se suočavale sa optužbama za lakša krivična dela.

Koliko su pomilovanja davali prethodni predsednici?

Pomilovanja nisu novina u ustavnopravnoj praksi Srbije. Ministarstvo pravde je u saopštenju od 5. novembra navelo da su od stupanja na snagu Ustava iz 2006. godine ovu nadležnost koristila sva tri predsednika države - Boris Tadić, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić.

Prema podacima Ministarstva, Boris Tadić je tokom svog mandata doneo 197 odluka o pomilovanju, Tomislav Nikolić 105, a Aleksandar Vučić ukupno 78 tokom dva predsednička mandata.

To znači da je Vučić u 49 slučajeva doneo odluke koje su izazvale aktuelnu polemiku, dok se preostalih 29 odluka odnosi na druge slučajeve tokom njegovog ranijeg predsedničkog mandata.

Ministarstvo pravde je naglasilo da pravo pomilovanja predstavlja izričito ustavno ovlašćenje predsednika Republike, propisano članom 112 Ustava Srbije. U saopštenju je navedeno i da činjenica da su prethodni predsednici koristili isto ovlašćenje pokazuje da pomilovanje nije nov institut, kao i da se zakonitost konkretnih odluka mora procenjivati na osnovu Ustava, zakona i okolnosti svakog pojedinačnog slučaja.

Kako se pomilovanja daju u regionu i svetu?

Pravo pomilovanja postoji u velikom broju država, ali se procedure, ograničenja i uloga drugih institucija razlikuju od zemlje do zemlje. U većini evropskih država to ovlašćenje pripada šefu države, ali u pojedinim sistemima odluci prethodi razmatranje stručnih komisija, mišljenje pravosudnih organa ili predlog nadležnih ministara.

U Crnoj Gori pomilovanje daje predsednik države, a postupak može da bude pokrenut na molbu osuđenog ili po službenoj dužnosti. Molba se podnosi Ministarstvu pravde. Pomilovanjem je moguće osloboditi osobu od krivičnog gonjenja ili izvršenja kazne, zameniti kaznu blažom, dati rehabilitaciju ili ukinuti određene pravne posledice osude.

Vučić: Nikada nije bilo kašnjenja penzija, a sada se postavlja pitanje raspoloživosti gotovine

U Hrvatskoj pomilovanja takođe daje predsednik republike, ali se postupak odvija uz učešće Ministarstva pravosuđa i Komisije za pomilovanja. Nadležna tela razmatraju molbe i dostavljaju mišljenja, odnosno predloge predsedniku.

U Bosni i Hercegovini pomilovanje za krivična dela iz nadležnosti države daje Predsedništvo BiH, uz prethodno razmatranje dokumentacije i predloga nadležnih institucija. U Severnoj Makedoniji predsednik donosi odluku, dok u postupku učestvuju Ministarstvo pravde i Komisija za pomilovanje.

Šira slika evropske prakse pokazuje da je pravo pomilovanja najčešće povereno šefu države, ali da ono nije svuda neograničeno. Evropski sud za ljudska prava je u predmetu koji se odnosio na bivšeg gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija razmatrao uporednu praksu 35 država članica Saveta Evrope.

Prema toj analizi, u 32 države pravo pomilovanja pripada šefu države, dok je u San Marinu i Švajcarskoj u nadležnosti parlamenta, a u Švedskoj pripada svim ministrima. U 26 od 32 države u kojima pomilovanje daje šef države postoje značajna ograničenja tog ovlašćenja.

Više od milion katastarskih parcela na KiM bilo uzurpirano: Profesor upozorio na položaj srpske imovine

Ona se odnose na fazu krivičnog postupka u kojoj je pomilovanje moguće, vrste krivičnih dela, učešće drugih državnih organa i mogućnost sudske kontrole. U većini država pomilovanje se primenjuje nakon pravosnažne presude, dok je mogućnost obustavljanja krivičnog postupka pre donošenja presude retka.

Evropski sud je u istom predmetu razmatrao i pitanje odgovornosti bivšeg predsednika za način na koji je koristio pravo pomilovanja. Slučaj Gruzije pokazao je da činjenica da predsednik ima diskreciono ovlašćenje ne znači automatski da je izuzet od svake pravne odgovornosti za njegovo korišćenje.

U Sjedinjenim Američkim Državama pravo pomilovanja pripada predsedniku, na osnovu člana II Ustava, ali se odnosi isključivo na krivična dela koja su u nadležnosti federalnih organa. Predsednik ne može da pomiluje osobu osuđenu za krivično delo prema zakonima pojedinačne savezne države - za to su nadležni guverneri ili druga tela u okviru pravnog sistema te države.

Nova vlast, stare podele: UNA pita - hoće li promena uloga u Skupštini Srbije doneti dijalog ili nove sukobe?

U SAD postoji institucionalizovan postupak koji se vodi preko Kancelarije za pomilovanja pri Ministarstvu pravde. Zahtevi se podnose toj kancelariji, koja ih razmatra, prikuplja relevantne podatke i, kada je potrebno, traži mišljenja tužilaca i sudija. Nakon sprovedene provere, Ministarstvo pravde daje preporuku predsedniku, koji donosi konačnu odluku.

Ipak, preporuka Ministarstva pravde nije obavezujuća za predsednika. Američki Ustav mu daje široko diskreciono pravo da odobri ili odbije pomilovanje, a može to da učini i bez prethodne preporuke Ministarstva pravde.

Američka praksa pokazala je da se ovo ovlašćenje može koristiti i u slučajevima koji izazivaju političke polemike. Jedan od najpoznatijih primera iz novije istorije dogodio se 1. decembra 2024. godine, kada je tadašnji predsednik Džo Bajden pomilovao svog sina Hantera Bajdena.

Hantera Bajdena je u junu 2024. porota proglasila krivim po tri tačke optužnice u vezi sa kupovinom i posedovanjem vatrenog oružja, nakon što je na formularu prilikom kupovine negirao da koristi narkotike. Nekoliko meseci kasnije priznao je krivicu u odvojenom postupku zbog poreskih prekršaja i neplaćenih poreza.

Bajden mu je potom dao potpuno i bezuslovno pomilovanje za federalna krivična dela koja je počinio ili je mogao da počini u periodu od 1. januara 2014. do 1. decembra 2024. godine, što je obuhvatilo i slučajeve u kojima je već bio optužen ili osuđen.

Mesto dijaloga ili nastavak sukoba: Kako će izgledati rad Skupštine u novom sazivu?

Odluka je izazvala snažne političke reakcije, posebno zato što je Bajden prethodno više puta javno govorio da neće pomilovati sina niti mu ublažiti kaznu. Obrazlažući odluku, tvrdio je da je Hanter bio selektivno i nepravedno procesuiran i da je bio meta zbog porodične veze sa predsednikom.

Slučaj je ponovo otvorio pitanje granica predsedničkog prava pomilovanja, sukoba ličnih i državnih interesa i mogućnosti da se široko ustavno ovlašćenje koristi u politički osetljivim slučajevima.

Pomilovanje je, dakle, institut koji postoji u različitim pravnim sistemima, ali se njegova primena razlikuje u zavisnosti od ustavnog uređenja i mehanizama kontrole. U slučaju Srbije, polemika se sada vodi oko toga da li su konkretne odluke donete u skladu sa zakonom, da li je ispoštovana procedura i postoji li mogućnost da ih sud preispita.

Studentska lista reagovala na spiskove pomilovanih: Institut pomilovanja potpuno obesmišljen

Ministarstvo pravde: Upitan Izveštaj Komisije Vrhovnog tužilaštva iz više razloga