Šta nam govore demonstracije u Francuskoj: Blagojević i Gvozdenović za UNU o radikalnim protestima

Nemiri poput ovih koji su počeli kao protest obrazovnih institucija i učenika, u Francuskoj se ne pamte od 2018. godine. Za sedam dana uhapšeno je oko 1.500 osoba. 

Epicentar protesta je u Parizu, gde je pričinjena velika materijalna šteta. Žuti prsluci ponovo najavljuju protest za sutra, kada će, prema procenama, na ulicama biti 500.000 demonstranata, zbog čega je mobilisano 70.000 policajaca i žandarma.

Bez dogovora na sastanku Makrona sa predstavnicima srednjoškolaca: Nastavljaju se protesti

Odluka o policijskom času ostaje na snazi do ponedeljka: U Parizu najavljeni novi protesti za 24. oktobar

Francuska se sprema za još jedan vikend protesta. U nameri da spreči pljačke i demoliranja, vlast uvodi brojne restrikcije i ograničenja. Policijski čas u Parizu ostaje na snazi u određenim delovima grada do ponedeljka ujutro. 

Najpoznatiji muzeji Grada svetlosti biće zatvoreni za posetioce zbog najavljenih demonstracija. Pravo iz Francuske na UNU stigao je Dragan Blagojević, dugogodišnji dopisnik iz Brisela.

"Ono što je vidljivo i što je čujno to je da su ljudi jako zaplašeni, boje se da se ne ponovi ono što se dogodilo 17. oktobra, oni rušilački napadi, pljačke", rekao je za UNU Blagojević. 

Na sve manje razlike između radikalne levice i radikalne desnice, ukazuje profesor psihologije na Filozofskom fakultetu Vasilije Gvozdenović. On otvara pitanje uzroka ovog fenomena i aktera koji stoje iza takvih političkih kretanja.

"Stvari su po mom sudu pomalo otišle suviše radikalno, tako da ta dva pola postaju irelavantna zato što ih zbližava ta jedna erupcija nezadovoljstva i slobodno možemo reći destrukcije koja obeležava te proteste", stava je Gvozdenović. 

Preokret u Parizu: Sud oborio zabranu protesta, studenti izlaze na ulice

Francuske vlasti najavljuju pojačano policijsko prisustvo uoči sutrašnjih protesta, dok se vlasnici radnji samoorganizuju, a pojedini nabavljaju oružje kako bi zaštitili imovinu i sprečili pljačke i nasilje.

"U ovom trenutku što mogu da kažem to da su ljudi vidljivo zabrinuti, uplašeni, nemaju poveranja u vlast. Rekli su da su vlasti same rekle da su dosta propustile i da su razočarani, što je bilo i ranije. Predsedniku Makronu je rejting pao na istorijski minimum", ističe Blagojević u razgovoru za UNU. 

Uprkos tome, kaže Gvozdenović, Makron zajedno sa premijerom igra na kartu tolerancije ne bi li narušio liberalni i demokratski imidž zemlje.

"Ono što je moj neki utisak jeste da ta igra neće moći predugo da traje i da će svaka država morati da privede sve te događaje u neke pravne okvire".

Ishod sutrašnjih protesta u velikoj meri zavisiće od ponašanja demonstranata, ali i od reakcije vlasti i policije. Sagovornici upozoravaju da bi nastavak nezadovoljstva, uz izostanak konkretnih poteza za smirivanje situacije, mogao da dovede do daljeg porasta nasilja i sukoba sa nesagledivim posledicama.

Pucnjava u Parizu: Jedna osoba ubijena, više ranjenih - uhapšen osumnjičeni

U Italiji uklonjene poslednje barikade: Mnoge benzinske pumpe i dalje bez goriva

Venecuelanci izašli na ulicu: Održan prvi opozicioni protest posle dve godine - traži se datum izbora