Danska obaveštajna služba upozorava: Rusija pojačava hibridne napade u Evropi

Danska odbrambeno-obaveštajna služba (FE) je u svom izveštaju, koji je objavljen danas, upozorila da je "Rusija intenzivirala upotrebu sabotaža, destruktivnih sajber napada i napada mete u Evropi dronovima", zbog čega se "bezbednosna situacija dodatno pogoršala", kao i da "hibridni rat eskalira".

U izveštaju FE upozorava da postoji rizik od većih posledica od hibridnih napada, dok je za rusku invaziju na neku od zemalja članica NATO ocenjeno da je "vrlo malo verovatna", ali da nije isključena.

O čemu su u Njujorku razgovarali Lavrov i Rubio? Oglasila se Marija Zaharova

Poruka iz Njujorka: Lavrov pred Savetom bezbednosti poručio da je Rusija spremna za mirovne pregovore

FE navodi da je dato javno upozorenje da "Rusija planira i priprema sabotažu na danskoj teritoriji protiv odbrambenih kompanija".

Kao najozbiljniji primer sve agresivnijeg ruskog delovanja prema vojnim jedinicama NATO-a u regionu Baltičkog mora, u koji su umešane danske vojne jedinice, u izveštaju se navodi incident od 14. septembra, kada je ruska fregata u vodama kod Gedsera ispalila pirotehnička sredstva na danski vojni helikopter.

U izveštaju se ocenjuje i da je "Rusija intenzivirala upotrebu sabotaža, destruktivnih sajber napada i napada mete u Evropi dronovima".

"Rusija je pod većim pritiskom nego ikada tokom rata protiv Ukrajine. Ukrajinski kontinuirani napadi dugog dometa nanose još veću štetu duboko u Rusiji. Rusija trpi velike gubitke zbog marginalnih teritorijalnih dobitaka u Ukrajini. Istovremeno, ruska ekonomija je na ivici velike krize, vođena vojnim rashodima, međunarodnim sankcijama i ukrajinskim udarima na rusku energetsku infrastrukturu", navodi se u izveštaju.

Danska FE ocenjuje da "nema izgleda da će Rusija postići bilo kakav značajan proboj u ratu protiv Ukrajine u narednih šest meseci", ali da je "vrlo malo verovatno" da će ruski predsednik Vladimir Putin "napraviti kompromis u pogledu svojih osnovnih ciljeva za rat".

"Rusija veruje da će Evropa postepeno razviti autonomne vojne kapacitete koji će do 2030. godine predstavljati sve veću pretnju Rusiji. Za Rusiju, naredne godine stoga predstavljaju prozor mogućnosti, tokom kojeg bi predsednik Putin mogao da zaključi da se isplati rizikovati pokušajem drastičnog menjanja bezbednosnog poretka u Evropi", navodi se u izveštaju Odbrambeno-obaveštajne službe Danske.

U upozorenju se navodi da će Rusija "intenzivirati svoj hibridni rat tako što će izvoditi češće napade na zapadne zemlje i NATO, "sa većim posledicama za ciljane zemlje nego u prošlosti".

"Ovo bi moglo da uključuje destruktivne sajber napade koji osakaćuju kritične društvene funkcije, kao i sabotažne napade koji nose visok rizik od žrtava", navodi se u izveštaju.

U izveštaju se takođe navodi da postoji "nizak, ali rastući rizik" da bi Rusija mogla da "pokrene ograničeni vojni napad na jednu ili više zemalja NATO-a koje se graniče sa Rusijom".

"Ograničeni vojni napad bio bi očajnički potez sa strane Rusije i, poput intenziviranih hibridnih napada, potencijalno bi se mogao dogoditi u narednim mesecima. Cilj bi bio da se evropski resursi preusmere sa podrške Ukrajini i da se poseju podele unutar NATO-a, ukoliko se alijansa ne uspe da se dogovori o kolektivnom odgovoru", navodi se u izveštaju.

Navedeno je da bi takav napad "mogao da se odrazi na izolovane udare oružjem dugog dometa na infrastrukturu koja je od vitalnog značaja za podršku Ukrajini".

"Rusija bi tada mogla da tvrdi da je oružje pogodilo teritoriju NATO-a samo zato što ga je Ukrajina ometala. To bi takođe mogla biti takozvana operacija pod lažnom zastavom, gde Rusija koristi dronove ukrajinske proizvodnje za napad na zemlju NATO-a", ističe se u izveštaju.

Alternativno, Rusija bi "mogla takođe da rasporedi ograničen broj vojnih snaga, moguće bez nacionalnih obeležja, u zemlje NATO-a koje se graniče sa Rusijom".

U izveštaju se zaključuje da je i dalje "vrlo malo verovatno" da će Rusija pokrenuti "direktnu invaziju" na jednu od zemalja NATO-a, ali da se "to ne može isključiti".

U izveštaju se upozorava da "postoji rizik da Rusija proceni da zemlje NATO-a neće odgovoriti kolektivno", posebno ako smatra da Sjedinjene Američke Države "ne mogu ili neće" da podrže evropske saveznike.

Danska obaveštajna služba je navela i da bi Rusija mogla da povede lokalni rat sa zemljom koja se graniči sa Rusijom u roku od šest meseci, kao i da bi mogla da predstavlja "verodostojnu pretnju", i da vodi rat sa "nekoliko zemalja u baltičkom regionu" u naredne dve godine.

"U roku od otprilike pet godina, Rusija će biti spremna za rat velikih razmera na evropskom kontinentu", navodi se u saopštenju.

Zelenski u UN traži jači pritisak na Rusiju: Upozorio na širenje rata van Ukrajine

Američki diplomata: Rusija ne želi sukob sa NATO-om