Svet se deli oko Trampa: Sagovornici za UNU analiziraju ko ulazi, a ko odbija mesto u Odboru za mir

Dok Trampova najnovija inicijativa dobija svoj formalni oblik, svet se ovih dana upravo deli oko pitanja ko hoće, a ko neće u njegov Odbor za mir. Novo telo garantuje i novi pristup u rešavanju svetskih sukoba, a glavno pitanje je da li s njim Ujedinjene nacije, kao vodeća međunarodna organizacija, odlaze u istoriju.

Ako svet posmatramo Trampovim očima, jasno je da u njemu od danas postoji nova realnost. Početna misija Odbora za mir je da trajno stavi tačku na sukob u Gazi, ali su ambicije mnogo veće - da postane globalni igrač za očuvanje međunarodne bezbednosti.

Rat u ćorsokaku, a Putin ne popušta: Britanci upozoravaju na opasnu igru

Ovako bi trebalo da izgleda "Nova Gaza": Kule kao u Dubaiju tik uz more, Trampov zet pokazao mape

"Možemo da kažemo da je ovaj dokument odraz Trampovog viđenja načina vođenja diplomatije i međunarodnih odnosa. Međutim, ostaje da pokaže vreme da li će ono trajati za vreme njegovog mandata, koje je očigledno vođeno na njegovu inicijativu i harizmu i toliko će i da traje verovatno ili će možda biti institucionalizovana, međunarodna institucija koja će nadživeti svog osnivača", ističe za UNU Stefan Radojković iz Instituta za političke studije.

I, kao takva, potencijalno zameniti Ujedinjene nacije, što osnivač, a ujedno i predsedavajući - Donald Tramp, vidi kao realnu mogućnost.

"Organizacija Ujedinjenih nacija su univerzalna organizacija i velikih i malih zemalja, i velikih i malih naroda, i bogatih i siromašnih naroda. Ovde, u ovom Savetu se okuplja jedna svetska, politička i finansijska oligarhija i to nikako ne može da zameni univerzalni princip da svi ljudi imaju podjednako pravo na slobodu, na mir, na bezbednost, na hranu", objašnjava za UNU nekadašnji diplomata Srećko Đukić.

Uslov da pristupite Odboru za mir je da vas Tramp tamo želi odnosno da ste dobili njegov poziv. Međutim, svetski lideri koji teže stalnom, umesto trogodišnjem članstvu, treba da plate milijardu dolara članarine.

I dok se već uveliko zna da su u izvršnom odboru tog tela najbliži Trampovi ljudi, sastav zemalja članica još se krčka. Učešće je, za sada, potvrdilo, osamnaest država i privremene institucije u Prištini. Najglasnije negodovanje dolazi od Velike Britanije, Slovenije, Švedske, Norveške i Francuske.

"Dok Evropska unija ima neki jedinstven stav po tom pitanju ili skoro jedinstven, oni će se truditi da taj Odbor za mir bude samo nešto gde Tramp okuplja, neku grupu ljudi kojoj treba verifikacija,  odnosno potvrda. Ne bi me čudilo da se Putin tu nađe, ne bi me čudilo da se nađu neki od lidera koji jednostavno nemaju dobru saradnju sa velikim brojem svetskih zemalja", kaže za UNU politički analitičar Emil Zoronjić.

U ovom trenutku se i Putin i mnogi drugi dvoume da li da stave potpis na članstvo u novom Trampovom poduhvatu. Iako svaka država ima svoj interes, sagovornici UNE smatraju da većinu zemalja najviše brine to što u Odboru koji je formiran da nadgleda privremenu upravu u Gazi nema nijednog Palestinca.

Ilon Mask prvi put u Davosu: Učestvuje na forumu koji je nazivao "dosadnim"

Pariz rekao "ne" Trampovoj inicijativi: Francuska neće u Odbor za mir