Arktik se zagreva rekordnom brzinom: Temperature prelazile 35 stepeni, naučnici zabrinuti

Na Arktiku su trenutno zabeležene izuzetno visoke temperature. Tokom jula je više od 70 odsto kopnenih i morskih površina severno od 60. paralele bilo toplije od proseka za period od 1991. do 2020. godine. Za 12 odsto tog područja jul je bio među tri najtoplija ikada zabeležena, pokazuju podaci ERA5 Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze.

Najviše temperature zabeležene su u Rusiji. U dolini reke Lene, u istočnom Sibiru, temperatura je 9. i 10. jula prelazila 35 stepeni Celzijusa, dok je temperatura od 35 stepeni kasnije tokom meseca zabeležena i u mestu Troicko-Pečorsk na zapadu Rusije.

Posledice ekstremnog leta osećaćemo mesecima: Stručnjaci posebno upozoravaju na stanje na Balkanu

Konačno stiže zahlađenje u Srbiju: Meteorolog otkrio tačan datum, na veliki praznik pada temperatura

Analiza podataka koju je objavio Rik Toman iz Centra za procenu i politiku klimatskih promena Aljaske Univerziteta Aljaske u Ferbanksu pokazuje razmere ovog toplotnog talasa.

Posebno je pogođen Krasnojarski kraj u centralnom Sibiru, koji je imao najtopliji jul od 1969. godine. U susednoj republici Saha, u mestu Selagonci, temperatura je prema podacima meteorološke službe Ogimet prelazila 32 stepena.

Situacija ipak nije ista u svim delovima Arktika. Severni Nunavut u Kanadi imao je temperature niže od proseka, dok je Aljaska zabeležila najhladniji jul od 2011. godine. I područje Arktičkog okeana severno od Svalbarda bilo je hladnije od proseka.

Istovremeno, Hadsonov zaliv i Grenlandsko more imali su najtopliji jul od početka satelitskih merenja 1979. godine.

U celini, međutim, trend je jasan. Ovogodišnji jul bio je treći najtopliji jul na Arktiku od 1950. godine, a svih pet najtoplijih godina u tom periodu zabeleženo je od 2010. godine.

Klime kakvu pamtimo više nema: Srpski naučnici još pre 16 godina predvideli današnje klimatske ekstreme

Arktik se zagreva mnogo brže od ostatka planete

Podaci se uklapaju u širu sliku koju pokazuje i izveštaj Američkog meteorološkog društva „State of the Climate“. Prema tom izveštaju, 2025. godina bila je druga najtoplija godina na Arktiku u 126 godina merenja, dok se površinske temperature vazduha u tom regionu povećavaju približno tri puta brže nego na globalnom nivou.

Meteorolog Alan Džerard ocenjuje da takav trend nije iznenađujući, imajući u vidu ubrzano topljenje arktičkog leda.

Morski led ima veoma važnu ulogu u hlađenju Arktika jer reflektuje veliki deo Sunčeve energije. Kada se led topi, njegova reflektivna sposobnost opada, pa okean apsorbuje više toplote. To dodatno zagreva vodu i doprinosi daljem topljenju leda — stvarajući povratnu spregu koja ubrzava zagrevanje.

Klimatolog Đurđević o toplotnim talasima u budućnosti: "Za desetak godina ova klima će nam izgledati kao prijatna"

Topliji Sibir oslobađa sve više metana

Visoke temperature poklopile su se i sa objavljivanjem novog istraživanja naučnika sa Univerziteta u Edinburgu i Kineske akademije nauka o emisijama metana u Sibiru.

Njihovo istraživanje pokazalo je da požari, promene aktivnosti močvarnih područja i ubrzano zagrevanje dovode do povećanja emisija metana iz Sibira. Količina metana koja se oslobađa iz ovog područja udvostručila se između 2010. i 2023. godine.

Arktički permafrost predstavlja jedno od najvećih prirodnih skladišta ugljenika na planeti. Kada se tlo odmrzava, mikroorganizmi razgrađuju organski materijal koji je u njemu bio zarobljen i pritom oslobađaju ugljen-dioksid i metan.

Metan je posebno značajan jer je, iako kraće ostaje u atmosferi, mnogo snažniji gas sa efektom staklene bašte od ugljen-dioksida.

Naučnici upozoravaju da toplija i suvlja leta stvaraju uslove za dugotrajnije požare. Oni ne samo što direktno oslobađaju metan, već dodatno ubrzavaju otapanje permafrosta.

Iako su emisije iz Sibira trenutno male u odnosu na ukupne globalne emisije, istraživači upozoravaju da bi se to sa daljim zagrevanjem moglo promeniti.

Sredozemlje više nije isto: Klimatske promene otvaraju vrata novim opasnim vrstama

Naučnici upozoravaju: "Opasno vreme za klimu"

Na Arktiku raste i količina padavina, što podstiče rast biljaka i stvara složene efekte na proces otapanja permafrosta. Zbog toga naučnici još ne mogu sa sigurnošću da kažu da li se Arktik približava nekoj vrsti klimatske "tačke preokreta".

Ipak, ono što se trenutno događa predstavlja izuzetno zabrinjavajući trend, uz veliku neizvesnost oko toga kako će se proces dalje razvijati.

"Počinjemo da zaustavljamo rast emisija metana iz fosilnih goriva, ali se povratne sprege u prirodnim sistemima neočekivano pojačavaju, što nas približava neuspehu Pariskog sporazuma", upozorio je Euan Nisbet sa Univerziteta Rojal Holovej u Londonu.

"Ovo je opasno vreme za klimu."

U srcu Pomoravlja prži najjače: Zašto je Ćuprija često najtopliji grad u Srbiji?

Klimatolog Božanić upozorava na klimatske promene: Moramo da budemo spremni na ono što dolazi