Leto iza nas imalo pet toplotnih talasa i 42 tropske noći: Kakvo nas vreme čeka u Srbiji u godinama pred nama?

Leto 2025. bilo je treće najtoplije i četvrto najsušnije u istoriji merenja u Srbiji, objavio je RHMZ. Procenjuje se da narednih godina neće biti većih promena, posebno zato što je većina rekorda iz ovog veka. 

Poslednja studija meteorologa pokazuje da se sada ekstremni toplotni talasi mogu očekivati na svakih 6-7 godina, dok je u klimi 20. veka to bilo na svakih 80 godina.

Zabrinjavajući podaci iz Španije: Leto 2025. bilo najtoplije još od 1961. godine

Ekstremni uslovi tokom leta prouzrokovali štetu od 43 milijarde evra u EU

Krateri u zemlji, koji idu zajedno sa lošijim prinosom, bili su česta slika na njivama ovog leta. Najintenzivniji toplotni talas desio se krajem jula kada je u Kruševcu zabeležena temperatura od 44 stepena. Iako smo imali 10 puta više toplotnih talasa nego u prošlom veku, prošlogodišnji rekord nije oboren, mada to ne ohrabruje.

"Najtoplije leto je bilo 2024. godine, odmah iza njega, 2012. i na trećem mestu leto 2025. godine. S tim što treba napomenuti da je jun ovogodišnji bio najtopliji u istoriji, dok su pozitivna temperaturna odstupanja bila tokom jula i avgusta meseca. Ovo leto obeležilo je pet toplotnih talasa, treba reći da je nekadašnji prosek bio 0.7 toplotnih talasa u jednoj godini", rekao je za UNU načelnik odeljenja Prognoze vremena u RHMZ-u Slobodan Sovilj. 

U Beogradu, deset najtoplijih leta u istoriji merenja, zabeleženo je posle 2000. Ove godine glavni grad Srbije imao je čak 42 tropske noći. Da bi naglasili važnost promene i konkretno uporedili period pre i posle početka upotrebe fosilnih goriva,  naučnici iz Instituta za meteorologiju uradili su brzu analizu klimatskih promena, novim alatom koji je prvi put primenjen u našoj zemlji.

Nova studija o klimatskim promenama: Kakav haos prave proizvođači cementa i fosilnih goriva?

"Ako posmatramo verovatnoću da se toplotni talas koji smo doživeli ovog leta, koji imao maksimum 26. jula desi ubuduće i poredimo sa verovatnoćom da se desi 1950. sredina prošlog veka vidimo da je ta verovatnoća oko 12 puta veća. Vidite pomeranja vrha ove krive nadesno, što znači da imamo veću verovatnoću za intenzivnije i jače toplotne talase u Srbiji", objašnjava za UNU naučnik na poslednjem istraživanju Lazar Filipović. 

Uz vrućine je i ovog puta išla suša, količina padavina bila je znatno manja, na mnogim stanicama zabeleženo je 2-3 puta manje kiše u odnosu na prosek. Na trećini stanica nije pala čak ni kap tokom juna, jula i avgusta.

"Posledice su polako vidljivije iz godine u godinu. Ono što je najprimetnije sve je veći broj šumskih požara, onda nedostatak vode, kako vode za piće tako i vode za gašenje šumskih požara. Primetili smo da je najveći broj ranjivih situacija bio na jugoistočne Srbije, gde je taj nedostatak vode za piće bio i najizraženiji", kaže Sovilj. 

Neki scenariji predviđaju da će se situacija s visokim temperaturama i sušom pogoršavati, posebno ako veće zemlje ne prestanu da sagorevaju fosilna goriva. 

"Ovaj događaj potpuno menja lice naše planete": Izbeljivanje korala poprimilo alarmantne razmere

Glečer u Italiji više nije glečer: Toliko se otopio da ga geolozi više ne mogu meriti kao zadnjih 130 godina