Rat u Iranu je velika klimatska katastrofa: Alarmantno upozorenje stručnjaka

Rat Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana predstavlja veliku klimatsku katastrofu koja troši globalni budžet ugljenika brže nego 84 države zajedno, pokazuje nova analiza o kojoj piše The Guardian.

Prema toj analizi, samo u prve dve nedelje sukoba u atmosferu je ispušteno oko pet miliona tona gasova sa efektom staklene bašte. Dok ratni avioni, dronovi i rakete pogađaju vojne i civilne ciljeve širom regiona, Bliski istok se, prema oceni istraživača, pretvara u veliku zonu ekološke štete.

Golfska struja se pomera: Naučnici upozoravaju na mogući klimatski kolaps

Nešto se dešava sa rotacijom Zemlje: Naučnici otkrili promenu kakva se nije desila 3,6 miliona godina

Studija je ekskluzivno dostavljena Guardian-u i ukazuje na ogromne klimatske posledice napada na infrastrukturu za fosilna goriva, vojne baze, civilne objekte i brodove na moru.

"Svaki raketni udar znači još jedan korak ka toplijoj i nestabilnijoj planeti, a pritom nikoga ne čini bezbednijim", rekao je Patrik Biger, direktor istraživanja u Institutu za klimu i zajednicu i jedan od autora analize.

On je upozorio da požari u rafinerijama i napadi na tankere pokazuju koliko je geopolitika zasnovana na fosilnim gorivima nespojiva sa stabilnom klimom.

Planeta u "crvenom": Naučnici potvrdili jezivo ubrzanje - zemlja se zagreva brže nego ikad

Najveći izvori emisija

Prema proceni analitičara, najveći deo emisija potiče od uništene infrastrukture. Na osnovu podataka iranskog Crvenog polumeseca o oštećenju oko 20.000 civilnih zgrada, procenjuje se da su emisije iz tog sektora dostigle oko 2,4 miliona tona ekvivalenta ugljen-dioksida.

Veliki deo emisija dolazi i od potrošnje goriva u vojnim operacijama. Američki bombarderi, koji poleću čak iz zapadne Engleske kako bi izveli napade na Iran, zajedno sa pratećim brodovima i vozilima, potrošili su u prve dve nedelje između 150 i 270 miliona litara goriva. Time je proizvedeno oko 529.000 tona emisija CO2.

Jedan od najupečatljivijih prizora rata bili su gusti oblaci dima nad Teheranom nakon izraelskih napada na četiri velika skladišta goriva u blizini grada. U tim i sličnim napadima, uključujući i iranske udare na ciljeve u regionu Persijskog zaliva, procenjuje se da je izgorelo između 2,5 i 5,9 miliona barela nafte, što je proizvelo oko 1,88 miliona tona emisija.

Dodatne emisije nastale su i zbog uništavanja vojne opreme. Prema procenama, SAD su u prvim nedeljama izgubile četiri aviona, dok je Iran ostao bez 28 letelica, 21 pomorskog plovila i oko 300 lansera raketa. Proizvodnja te opreme nosi emisije ugljenika od oko 172.000 tona CO2.

Tu su i bombe, rakete i dronovi koje su sve strane intenzivno koristile. Analiza procenjuje da je samo municija doprinela sa oko 55.000 tona emisija.

Ekvivalent emisijama cele države

Ukupno gledano, prve dve nedelje sukoba dovele su do emisija od oko 5,05 miliona tona CO2.

Ako bi se taj tempo nastavio tokom cele godine, ukupne emisije dostigle bi oko 131 milion tona, što je približno jednako godišnjim emisijama države poput Kuvajta. Ta količina je takođe jednaka zbirnim emisijama 84 zemlje sa najmanjim emisijama gasova sa efektom staklene bašte.

Ugrožene stotine miliona ljudi: Nivo mora uz obale i do 90 centimetara viši nego što se mislilo

Upozorenja stručnjaka

Fred Otu-Larbi, vodeći autor studije sa Univerziteta za energiju i prirodne resurse u Gani, upozorio je da bi emisije mogle brzo da rastu kako se sukob širi, posebno zbog napada na naftnu infrastrukturu.

"Svi ćemo morati da živimo sa klimatskim posledicama ovog sukoba. Potrošiti emisije jedne države poput Islanda za samo dve nedelje nešto je što svet teško može da priušti", rekao je on.

Naučnici podsećaju da čovečanstvo, kako bi imalo 50 odsto šanse da ograniči globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa, može da emituje još oko 130 milijardi tona CO2. Sa sadašnjim tempom emisija, taj budžet mogao bi da bude iscrpljen već do 2028. godine.

Prema oceni istraživača, rat bi mogao dodatno da pogura nova ulaganja u fosilna goriva, jer energetske krize često dovode do novih bušenja i izgradnje infrastrukture za naftu i gas.

"Ovo nije samo rat za bezbednost, već i rat oko političke ekonomije fosilnih goriva", zaključio je Biger.

Poziv za buđenje: Povlačenje glečera u Evropi nosi velike posledice, 2026. godina u najgorih 10

Dramatičan izveštaj iz Austrije: Od 96 glečera, čak 94 nestaju pred našim očima