Pet tihih znakova da ste dobar roditelj: Čak i kada sumnjate

Dete koje i dalje ima ispade besa, testira granice ili odbija da jede povrće može i najstrpljivijeg roditelja naterati da se zapita da li išta radi dobro. Ali dobro roditeljstvo ne meri se po mirnim večerima i savršenom ponašanju.

Mnogo češće vidi se u malim, ali stalnim znakovima - u tome kako vam se dete vraća nakon svađe, kako usput preuzima vaše navike ili kako polako uči da veruje svetu zato što je prvo naučilo da veruje vama. Taj posao retko je zahvalan; ponavlja se, iscrpljuje i duboko je ličan. Ipak, čak i u danima kad se čini da ništa ne ide po planu, postoje znakovi da kao roditelj radite dobar posao, piše Times of India.

Milenijalci vaspitavaju decu potpuno drugačije: Stručnjaci upozoravaju na veštine koje današnji klinci ne usvajaju

Oseća se dovoljno sigurno da vam kaže istinu

Jedan od najočiglednijih znakova uspešnog roditeljstva je detetova iskrenost. Ne ona ulepšana i zapakovana, nego stvarna, ponekad i neprijatna istina. To se vidi kad vam dete prizna da je tužno, da je pogrešilo ili vam kaže nešto za šta se plaši da bi moglo da vas razočara. Za to treba veliko poverenje. Deca se ne otvaraju odraslima kojih se boje.

Umesto toga, skrivaju istinu, ulepšavaju je, izbegavaju razgovor ili se prave da je sve u redu. Zato je znak poverenja kad vam dete dođe s istinom - bilo da je reč o slomljenoj igrački, lošem danu u školi ili osećaju koji ni samo još ne razume. To znači da ste stvorili sigurno emocionalno okruženje i da veruje da ćete znati mirno da primite ono što želi da vam kaže.

Da li smo zaboravili da vaspitavamo decu? Gugl za UNU objašnjava zašto su tradicionalne vrednosti i danas ključne

Brže se oporavlja nakon teških trenutaka

Svako dete ima ispade besa, loše dane i emocionalne oluje. To nije znak roditeljskog neuspeha. Važno je ono što dolazi kasnije. Dete koje uspe da se smiri, ponovo poveže s vama i nastavi dalje, a da ga taj trenutak ne slomi, pokazuje da se oseća sve sigurnije.

To ne znači da će se smiriti iste sekunde, nego da polako uči kako se razočaranje može preživeti, sukob popraviti, a jaki osećaji proći. Deca to najčešće uče kroz ponovljena iskustva s roditeljem koji ostaje uz njih čak i onda kad je teško. S vremenom usvajaju samoregulaciju. Uče da osećanja mogu da narastu i da splasnu, a da to ne uništi njihov odnos s vama.

Strelicija - rajska ptica: Idealna sobna biljka koja odiše luksuzom

Usvaja vaše vrednosti, čak i kad vam se protivi

Deca upijaju mnogo više nego što pokazuju. Primećuju kako razgovarate s nepoznatima, kako se odnosite prema ljudima od kojih ne očekujete ništa zauzvrat i kako reagujete kad ste umorni ili frustrirani. Čak i dok se bune protiv vaših pravila, često nesvesno preuzimaju vaše osnovne vrednosti.

Dete koje kaže "hvala", primeti nepravdu, izvini se nakon što je nekoga povredilo ili pokazuje brigu za tuđa osećanja zapravo odražava ono što je videlo kod kuće. To što vam se ponekad protivi nije neuspeh, nego deo odrastanja. Važno je da, ispod tih povremenih sukoba, vaš uticaj ostaje i oblikuje njegov karakter dugo nakon što te faze prođu.

Ako se sećate ovih osam stvari iz detinjstva - zahvalite svojim roditeljima

I dalje traži vašu blizinu i utehu

Poenta nije u tome da imate dete koje je uvek poslušno, nego dete koje vam se vraća. To je jedan od najjasnijih znakova da dobro radite kao roditelj. Dolazi li k vama kad se povredi, postidi, kad je preplavljeno ili umorno? Traži li vašu ruku nakon razočaranja? Traži li vas pogledom u prostoriji punoj ljudi? Želi li da vam ispriča o neobičnoj stvari koju je videlo, igri koju je igralo ili strahu koji još ne zna da imenuje?

Taj instinkt da vam se vrati jako je važan. To znači da vas dete doživljava kao izvor utehe, a ne samo kao osobu koja kritikuje i ispravlja. Vi ste njegovo sigurno mesto. Deca će uvek testirati granice, ali pritom stalno proveravaju da li je njihova "sigurna luka" i dalje tu.

Kako reagovati kada dete uhvatite u laži: Četiri ključne rečenice

Postaje sve otpornije i samostalnije

Možda je najlepši znak od svih ovaj: vaše dete postaje sposobnije. Ne savršeno, ne neustrašivo, nego sposobno. Pokuša ponovo nakon neuspeha. Lakše podnosi manje frustracije. Probleme rešava uz sve manje pomoći. Počinje da koristi reči umesto suza. Pokazuje znatiželju onde gde je ranije bilo nesigurno.

Ova veština kod dece je važnija od ocena, talenta i samopouzdanja

Otpornost ne dolazi odjednom. Raste tiho, iz hiljada običnih trenutaka – utehe, blagih ispravki, ohrabrivanja da pokuša ponovo i dozvoljavanja da pogreši bez omalovažavanja. Ako vaše dete postepeno uči kako da se nosi s problemima, prilagodi se i ide dalje, to nije slučajno. To je rezultat vašeg roditeljstva.

Zašto se braća i sestre razlikuju uprkos istim roditeljima i odrastanju?