Zašto posteljinu nikada ne treba peglati: Stručnjaci otkrili razlog zbog kog može biti opasno

Naraštaji su odrastali u ubeđenju da je pedantno ispeglana posteljina nezaobilazan pokazatelj urednosti i posvećenosti domaćinstvu. Zbog toga su mnogi posvećivali sate peglanju svake jastučnice i čaršava do savršenstva. Ipak, savremena istraživanja dovode ovaj tradicionalni običaj u pitanje, ukazujući da preterano tretiranje tkanine može imati nepoželjne posledice po opšte zdravlje. Naučnici skreću pažnju da je ova praksa često nekorisna, a u određenim okolnostima i štetna.

Deset biljaka koje treba posaditi usred leta: Imaćete najlepšu jesenju baštu

Glavni razlog protiv upotrebe visoke temperature leži u samim svojstvima materijala. Delovanjem vrele površine pegle, struktura vlakana se zbijanjem narušava. Samim tim, tkanina gubi moć prirodne cirkulacije vazduha i više ne može efikasno da upija vlagu koju telo oslobađa tokom noći.

To se posebno primećuje tokom sparnih letnjih noći, kada presovana tkanina ne uspeva da upije znoj, pa se vlaga zadržava na površini. Rezultat je buđenje u mokrom krevetu uz osećaj nelagodnosti, dok smanjena prozračnost dodatno ometaju prirodno hlađenje organizma tokom sna.

Veš vam smrdi kad ga izvadite iz mašine? Imamo rešenje za vas

Zablude o sterilnosti i uticaj toplote

Najčešći razlog za peglanje jeste uverenje da se time postiže potpuna dezinfekcija. Iako visoke temperature zaista uništavaju patogene, stručnjaci napominju da se većina mikroorganizama eliminiše već tokom pranja na temperaturama od 60 do 90 stepeni uz upotrebu odgovarajućih deterdženata.

Pored toga, čim se ispeglani veš odloži u ormar ili raširi po krevetu, na njega se ponovo talože čestice i mikroorganizmi iz prostorije. Ukoliko je potrebna dodatna higijenska obrada, preporuka stručnjaka je upotreba paročistača koji dezinfikuje bez narušavanja strukture tkanine.

Takođe, pod uticajem visoke temperature, ostaci omekšivača i praška za veš počinju ubrzano da isparavaju. U zatvorenom prostoru spavaće sobe to može dovesti do nakupljanja štetnih materija u vazduhu, što kod osoba sklonih alergijama ili astmi može izazvati glavobolju, jutarnju slabost i zapušenost nosa.

Hormoni ne menjaju samo mame: Evo šta se očevima dešava u prvim mesecima

Izuzeci kada je peglanje neophodno

Uprkos navedenim razlozima protiv redovnog peglanja, postoje situacije u kojima je termička obrada neophodna radi zaštite zdravlja. Prvi izuzetak jeste nega novorođenčadi. Zbog izuzetno osetljive kože i nerazvijenog imuniteta, kao i prisustva pupčane rane u prvim nedeljama života, pedijatri savetuju obavezno peglanje bebeće posteljine sa obe strane kako bi se sprečio rizik od infekcija. Drugi slučaj odnosi se na prisustvo zaraznih ili gljivičnih kožnih oboljenja kod ukućana, kada visoka temperatura služi kao važna mera u sprečavanju daljeg širenja infekcije.