Otvoren jubilarni 20. Sajam etno hrane i pića: Više od 300 proizvođača predstavilo domaće specijalitete

Jubilarni 20. Međunarodni sajam etno hrane i pića otvoren je danas u hali 2 Beogradskog sajma, gde će se do 15. novembra predstaviti više od 300 proizvođača tradicionalnih prehrambenih proizvoda iz raznih krajeva Srbije i regiona.

Na štandovima sajma mogu se pronaći različite vrste ajvara, meda, zimnice, suhomesnatih specijaliteta, sireva, sokova, vina i rakija, uz narodne meleme, čajne mešavine i zanatske radove koje posetioci imaju priliku da isprobaju i pazare.

Crni petak postao Crni novembar: Ekonomista objasnio zašto trgovci produžavaju sniženja

Budući penzioneri, obratite pažnju na rok: Evo kako da ostvarite pravo bez odlaska na šalter

Mnogi od domaćina izlažu proizvode okićene medaljama i priznanjima, a posebno se ističu oni izrađivani ručno od lokalnih i organski gajenih sirovina.

Organizator manifestacije je Beogradski sajam, uz pokroviteljstvo Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Grada Beograda, a ceremoniju otvaranja uveličala je pevačka grupa ''Kosovke'' izvedbom pesme ''Anđelin devojče''.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Željko Radošević rekao je na otvaranju da je 20 godina postojanja manifestacije potvrda njenog značaja.

''Srbija ima bogato poljoprivredno nasleđe, a gotovo svaki njen kraj prepoznatljiv je po jedinstvenim ukusima i specijalitetima. Upravo ti proizvodi, nastali zahvaljujući znanju, iskustvu i posvćenosti naših domaćina, predstavljaju vrednost koju treba da čuvamo i razvijamo'', rekao je Radošević.

Poseban značaj, istakao je, pridaje se proizvodnji sa zaštićenim geografskim poreklom, koja doprinosi prepoznatljivosti i očuvanju autentičnosti domaćih proizvoda, stvara dodatnu vrednost i bolji plasman, a doprinosi i razvoju krajeva iz kojih proizvodi potiču.

Ministarstvo je, kao i prethodnih godina, podržalo male proizvođače tradicionalnih poljoprivrednih proizvoda sufinansiranjem dela troškova zakupa izloženog prostora na zajedničkim štandovima, čime im omogućava da se predstave i pronađu plasman na domaćem i inostranom tržištu.

Predsednik etno sajma Cvijan Mekić ocenio je da je manifestacija doživela vrhunac koji je prešao granice Srbije i da je ove godine ponovo uveden ''domaćin sajma''.

''Ovaj sajam je doživeo takvu kulminaciju da je jedinstven u našoj zemlji, najmasovniji ne samo u Srbiji, nego je poznat i izvan granica Srbije. Ove godine smo, da vratimo neku tradiciju, na savetu sajma predložili da od ove godine ponovo uvedemo domaćina sajma, a za ovu godinu predložili smo i prihvatili da to bude privredna komora Leskovca'', rekao je Mekić.

Najavio je da će primopredaja domaćinstva narednom domaćinu, Zadružnom savezu Srbije, biti u subotu u 12 časova.

Direktor udruženja Leskovački ajvar Milan Petković je u ime domaćina, regionalne privredne komore Leskovca pozdravio prisutne i rekao da je sajam susret kultura i razmena iskustava, kao i prilika za povezivanje proizvođača i stvaranje novih prijateljstava i poslovnih saradnji.

''Posebno nas raduje što se ove godine okupljamo na mestu koje slavi bogatstvo ukusa, mirisa, običaja i tradicije, ali i vredne ljude koji svojim radom čuvaju nasleđe svojih predaka", rekao je Petković, ocenivši da etno hrana i piće predstavljaju deo identiteta, jer je u svaki proizvod utkana priča o podneblju, receptima i umeću koje se prenosi s kolena na koleno.

Jedan od izlagača domaćinskog jablaničkog okruga je Goran Mihajlović, vlasnik leskovačke firme Sofi Pro, koja proizvodi ajvar, ljutenicu, džemove i namaze.

''Ovde smo došli, kao i svake godine, da predstavimo naše proizvode i da vidimo da li smo nešto napredovali. Pokušavamo da zadržimo kvalitet, da zadovoljimo postojeće kupce i da osvojimo naredne, koji još nisu došli do nas", rekao je Mihajlović.

Porodičnu proizvodnju iz Leskovca, zasnovanu na aroniji sa sopstvenog imanja, predstavlja Suzana Jovanović.

''Od naših proizvoda imamo matičan sok, za koji smo dobili zlatnu medalju na sajmu u Novom Sadu, imamo liker, vina od aronije i kupinovo vino. To je sve sa našeg imanja, svi u porodici se time bavimo", rekla je Jovanovićeva.

Liker, kako kaže, služi za uživanje, dok je matični sok, po njenoj oceni, preventiva za zdravlje, jer jača krvnu sliku i preporučuje se osobama koje primaju hemioterapiju, da bi tretman lakše podnele.

Rakije i vina porodice Zorana Novakovića iz Gornje Trnave kod Topole, koja se poljoprivredom bavi pet generacija, nagrađivane su na brojnim manifestacijama u Srbiji i inostranstvu.

Njihova rakija od šljive nosila je, kako kaže, epitet najbolje rakije Srbije 2012. i 2022. godine, te se nada pobedi i ove ili naredne godine.

''Pečemo rakiju od šljive, grožđa, kruške, kajsije i dunje. To su nam pet najkvalitetnijih sorti, koje prodajemo i kao voće i u prerađenom, tečnom stanju. Najveće rezultate smo ostvarili sa rakijom od šljive i dunje", rekao je Zoran Novaković.

Specijalitete od mangulice iz slobodnog uzgoja na sajmu predstavlja Ana Stajić iz firme Bojčin Eko Turist, koja se, kako kaže, bori za biološki ispravnije i kvalitetnije proizvode, a na sajam dolaze radi promocje, predstavljanja novih proizvoda i traženja novih poslovnih partnera.

"Ove godine smo izbacili bivolji sudžuk i bivolju pršutu, koje možete probati i ovde", rekla je Stajićeva.

Sajam je će biti otvoren svakog dana do nedelje, od 10 do 19 časova.

Pojedinačna ulaznica košta 800 dinara, grupna poseta za najmanje 20 osoba 500 dinara po osobi, ulaznica za učenike 400, a porodična 1.000 dinara, dok parking košta 300 dinara po satu.

Na Beogradskom sajmu se istovremeno održavaju i SKI EXPO, u hali 2B, do 15. novembra, i 62. Međunarodni sajam mašina i alata u oblasti drvne industrije, u hali 4, do ponedeljka, 16. novembra. 

Koliko košta pokretanje sopstvenog biznisa u Srbiji? Evo šta sve morate da znate pre registracije firme

Velika potražnja za sadnicama voća u Srbiji: Šljiva najpopularnija, poznate cene za novu sezonu