Zašto ljudi postaju sve slabiji u rasuđivanju? Nauka ima jasan i prilično surov odgovor

Ako vam se čini da ljudi postaju sve slabiji u rasuđivanju, niste jedini i verovatno ste u pravu. 

Niz novih istraživanja upućuje na to da ljudska inteligencija opada i da je vrhunac intelektualnih sposobnosti čovečanstva možda već prošao, piše YourTango.

Stiže pomeranje sata: Naučnici otkrili zašto je zimsko računanje vremena znatno bolje za naš organizam

Potvrda iz više izvora

Ne radi se o nalazima jedne izolovane studije. Analiza Fajnenšel tajmsa (Financial Times) objedinila je podatke iz niza istraživanja koja su pratila različite pokazatelje inteligencije, a sprovele su ih brojne institucije. 

Zaključak svih studija je isti: kognitivne sposobnosti su u padu. Taj se trend ne odnosi samo na Amerikance, koji su često predmet stereotipa o manjku inteligencije, već je zabeležen i u Evropi.

"Nismo u Napulju": Francuski gradonačelnik zabranio sušenje veša na prozorima i izazvao polemiku

Slabije zaključivanje i rešavanje problema

Analiza Fajnenšel tajmsa obuhvatila je širok raspon podataka, od godišnje studije „Monitoring the Future“ Univerziteta u Mičigenu do testiranja koje sprovodi Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Svi izvori potvrđuju pad inteligencije u ključnim područjima. Na primer, PISA testovi, kojima OECD meri obrazovne veštine petnaestogodišnjaka širom sveta, godinama beleže silazni trend.

Pad je zabeležen u rasponu pažnje, veštinama rešavanja problema, kao i u numeričkoj pismenosti, koja uključuje rad sa brojevima i razumevanje matematičkih koncepata. Problem nije ograničen samo na mlade; OECD-ov program za procenu kompetencija odraslih takođe pokazuje pad kognitivnih sposobnosti u svim starosnim grupama.

U nekim segmentima situacija u Sjedinjenim Američkim Državama je lošija od svetskog proseka. OECD je utvrdio da je udeo ljudi nesposobnih za "korišćenje matematičkog zaključivanja pri proveri i proceni validnosti izjava", što obuhvata logičke veštine, a ne samo aritmetiku, na globalnom nivou porastao za 25%. U SAD-u je taj porast iznosio čak 35%. Ova činjenica može delimično objasniti zašto je deo američke populacije izuzetno podložan dezinformacijama.

Trend je počeo pre pandemije

Iako se kognitivni pad, posebno kod mladih, često pripisuje pandemiji koronavirusa, podaci pokazuju da to nije tačno. Poremećaji u obrazovanju uzrokovani pandemijom sigurno su ostavili posledice čiji će se puni obim videti tek u godinama koje dolaze.

Ipak, testiranja pokazuju da je pad inteligencije započeo znatno ranije, oko 2012. godine. Neke procene govore da je pad između 2012. i 2018. godine bio čak i veći nego onaj zabeležen tokom i nakon pandemije.

Ovo se nije dogodilo punih 12 godina: Sat se pomera ranije nego što smo navikli

To potvrđuje i studija „Monitoring the Future“, koju Institut za društvena istraživanja Univerziteta u Mičigenu sprovodi svake godine, počevši od 1975. U anketi se maturanti pitaju imaju li poteškoća sa koncentracijom, razmišljanjem ili usvajanjem novih koncepata. Nakon decenija stabilnih rezultata, broj potvrdnih odgovora počeo je da raste upravo tokom 2010-ih godina.

Tehnologija i nedostatak čitanja

Početak pada kognitivnih sposobnosti poklapa se sa masovnom upotrebom pametnih telefona i društvenih mreža. Naučnici već deceniju upozoravaju na kretanje prema „post-pismenom društvu“, a podaci to potvrđuju jer su stope čitanja poslednjih godina drastično pale, naročito među mladima.

Smatra se da savremeni način korišćenja tehnologije, koji se svodi na pasivnu konzumaciju sadržaja kroz beskonačno skrolanje (po uzoru na automate za igre na sreću), negativno utiče na kogniciju.

Takvo ponašanje, osim što izaziva zavisnost, povezuje se sa narušenim mentalnim zdravljem i velikom krizom pismenosti među decom i mladima. Kada se tome doda i negativan stav prema obrazovanju i učiteljima koji prevladava u delu američkog društva i politike, preokret ovog silaznog trenda u skorije vreme ne čini se izglednim.

Ako ste rođeni između 1993. i 1999, možda niste ni milenijalci ni generacija Z

Zašto manijakalno sređujemo kuću pre dolaska gostiju? Naučnici imaju objašnjenje koje će vas iznenaditi