Alarmantno otkriće naučnika: Ako imate ove fleke oko očiju, hitno proverite srce

Žućkaste, blago izdignute fleke na kapcima, koje mnogi smatraju isključivo estetskim problemom, mogu biti rani znak znatno većeg rizika od srčanog i moždanog udara. 

To je pokazalo novo istraživanje naučnika sa američkog Univerziteta Stanford.

Naučnici dokazali: Sir i puter nisu opasni kao što se mislilo, ključ je u ovoj razlici

Reč je o stanju poznatom kao ksantelazma, pri kojem se oko očiju pojavljuju žute naslage. Nastaju kada se imunološke ćelije, makrofagi, ispunu holesterolom i drugim mastima. Stanje je često, ali ne uvek, povezano i sa povišenim holesterolom u krvi.

Studiju je predvodila Negin Javari, istraživačica oftalmologije na Univerzitetu Stanford. Rad je objavljen u naučnom časopisu "Atherosclerosis", a o rezultatima je pisao portal "ScienceAlert".

Ateroskleroza, odnosno nakupljanje masnih naslaga u arterijama koje ograničavaju protok krvi, uzrok je većine srčanih i moždanih udara. Često se razvija sporo i bez simptoma, sve dok ne izazove hitno medicinsko stanje. Zbog toga naučnici traže znakove koji bi lekarima pomogli da je otkriju ranije.

Istraživači su analizirali zdravstvene podatke 17.925 osoba sa dijagnostikovanom ksantelazmom i isto toliko osoba u kontrolnoj grupi. Kontrolnu grupu činili su pacijenti sa presbiopijom, odnosno staračkom dalekovidošću. Oni su izabrani jer su zbog te dijagnoze prošli pregled očiju, čime je potvrđeno da nemaju ksantelazmu.

U prvoj godini praćenja infarkt je doživelo 1 odsto osoba sa ksantelazmom (178 pacijenata), u poređenju sa 0,35 odsto (63 osobe) iz kontrolne grupe. Moždani udar imalo je 0,95 odsto osoba sa flekama oko očiju i 0,3 odsto ostalih. Tranzitorni ishemijski napad, poznat i kao mini-moždani udar, zabeležen je kod 0,6 odnosno 0,19 odsto ispitanika.

Vakcinacija protiv gripa u Srbiji: Epidemiolog za UNU objašnjava kada je pravi trenutak za zaštitu

Iako su procenti niski, rizik je u grupi sa ksantelazmom bio višestruko veći. Razlika se s vremenom blago smanjila, ali je rizik i nakon pet i deset godina i dalje bio znatno veći kod osoba sa ovim flekama.

Učestalost srčanih i moždanih udara kod osoba sa ksantelazmom bila je slična bez obzira na to da li su imale povišene masnoće u krvi. To upućuje na to da masnoće nisu jedini faktor koji stoji iza ove veze.

Same fleke su bezopasne i ne uzrokuju infarkt ni moždani udar. Ipak, istraživači predlažu da se osobe sa ksantelazmom ubuduće pregledaju zbog mogućih ranih problema sa srcem.

Zimska vitaminska bomba: Domaći eliksir koji štiti organizam kada je imunitet najugroženiji

"Naša studija pokazuje da se ksantelazma može smatrati faktorom rizika za buduće velike kardiovaskularne i cerebrovaskularne događaje", naveli su autori.

Upozorili su da većina pacijenata sa ksantelazmom odlazi dermatologu iz estetskih razloga. Istovremeno, mogu imati neotkrivene ili nekontrolisane faktore rizika za bolesti srca. Zato preporučuju redovno praćenje kod lekara opšte prakse. Tako bih se na vreme mogle uvesti promene načina života, terapija za snižavanje masnoća u krvi i kontrola krvnog pritiska.

HPV vakcina sprečava rak: U razmatranju uvođenje obavezne imunizacije u Srbiji

Počinje vakcinacija protiv gripa: Srbija među prvima u Evropi