Dijagnoza ne mora da znači odustajanje od planova i snova
Autor: Anja Akšamović
12.10.2026. 20:55
Podeli:
Oko 35 hiljada odraslih ljudi i skoro dve hiljade mališana u Srbiji živi sa artritisom. Bol, ukočenost i svakodnevne prepreke za njih često počinju mnogo pre nego što okolina primeti da nešto nije u redu.
Ipak, dijagnoza ne mora da znači odustajanje od planova i snova.
Kada zabole zglobovi na rukama, nekada i najobičnije stvari poput ustajanja iz kreveta, zakopčavanje dugmeta ili izlazak u šetnju, postaju veliki izazov.
Život ne staje, a obaveze čekaju. Mirjana Lapčević godinama pomaže pacijentima, usput vodeći svoju borbu sa bolešću skoro 20 godina.
"Ja sam se probudila i ne mogu da ustanem iz kreveta. Imala sam prehladu i to je bila poslednja kap u prepunoj čaši. Ja vidim, posle nedelju dana meni nije bolje, a obično za nedelju dana kad ležiš te prođe, a meni sve gore i gore. Ja sam onda shvatila da je stvar ozbiljna. Prvo sam pomislila da je Koksaki viremija. Kada sam to isključila, shvatila sam da je artritis jer su počeli da me bole sitni zglobovi, na šakama, na stopalima i imala sam jako izraženu malaksalost, slabost, brzo zamaranje", kaže pacijentkinja i predsednica Udruženja pacijenata obolelih od reumatskih bolesti.
Reumatske bolesti često se pripisuju isključivo starijim pacijentima, što je greška jer se javljaju i kod dece i radno sposobnih ljudi.
Život sa bolešću, ističu lekari, može biti normalan kao i kod zdravog čoveka. Što se bolest ranije prepozna i započne lečenje, veće su šanse da se spreče oštećenja zglobova.
"Bolest je najagresivnija u prvih godinu dana, odnosno prve dve godine. Tegobe bolesnika ne moraju da budu najjače, u te prve dve godine, ali, zapaljenje postoji i to odmah dovodi do strukturnih oštećenja zglobova i najagresivnije je u te dve godine. Zato je bitna rana dijagnoza i to ne zbog onog stava: e sad znam šta mi je - kao pacijent ili lekar, već zbog rane terapije. Rana terapija je dostupna i tačno postoje algoritmi kako se daje, sintetska, savremena, biološka", objašnjava načelnik Klinike za reumatologiju VMA Milan Petronijević.
Nažalost, nije dovoljna samo upornost pacijenta. Važnu ulogu igra i dostupnost savremenih lekova. Cilj je da terapija ne bude samo ideja na papiru, već dostupna opcija za svakoga kome je potrebna.
"Živimo u jednoj eri apsolutne medicinske revolucije, između 40 i 50 inovativnih lekova se registruje svake godine u Evropi, a mi napravimo proširinje liste inovativnim terapijama na 2-3 godine, za 10-15 lekova. Dakle, ako se od 150 lekova koji se pojave u tom trogodišnjem periodu, stavite na listu 10-15 jasno je dostupnost da će tih lekova kod naših pacijenata biti mala", ističe direktor Udruženja „Inovia“ Bojan Trkulja.
Dijagnoza ne sme da bude prepreka za ostvarenje životnih ciljeva, ali je za to neophodna pravovremena dijagnostika, odgovarajuća terapija i podrška okruženja.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
