Da li je hrana iz friteze na vruć vazduh zaista zdravija? Nutricionista otkriva gde mnogi greše

Friteze na vruć vazduh poslednjih godina postale su gotovo nezaobilazan kuhinjski uređaj. Brzo pripremaju hranu, jednostavne su za korišćenje, a posebno ih prati reputacija zdravije alternative klasičnom prženju u dubokom ulju.

Budući da je za pripremu često potrebno vrlo malo ulja, lako je zaključiti da je sve što iz njih izađe automatski zdravije. Međutim, nutricionistkinja Harman Badžva upozorava da stvari nisu baš tako jednostavne. Najvažnije je, kako kaže, šta stavljamo u uređaj, a ne sam aparat kojim pripremamo hranu, piše "Unilad".

Zaboravljena žitarica od 150 dinara može biti dobra za kožu: Ima važan sastojak za stvaranje kolagena

Naučnici došli do zapanjujućeg otkrića: Ako jedete u društvu bliske osobe, metabolizam radi potpuno drugačije

Najveća prednost friteze na vrući vazduh jeste mogućnost dobijanja hrskave teksture uz znatno manje dodatog ulja. Ipak, to ne znači da će kobasice, prerađeni pileći proizvodi ili jako posoljeni zamrznuti krompirići nakon takve pripreme postati nutritivno kvalitetna hrana.

"Friteza može da smanji količinu dodatog ulja, ali ne uklanja so, zasićene masnoće ili kalorije koje se već nalaze u samoj namirnici", objašnjava Badžva. Drugim rečima, fritezu na vrući vazduh ne treba posmatrati kao uređaj koji „poništava“ lošiji nutritivni sastav hrane.

Zablude o količini i problem akrilamida

Još jedna česta greška jeste uverenje da zbog manje upotrebe ulja možemo jesti neograničene količine hrane pripremljene na ovaj način. Veličina porcije i dalje je izuzetno važna, kao i ukupna nutritivna vrednost obroka. Sama priprema vrućim vazduhom ne menja tu činjenicu.

Kod pripreme hrane na visokim temperaturama pažnju treba obratiti i na akrilamid - jedinjenje koje može nastati u skrobnim namirnicama poput krompira i hleba tokom pečenja, prženja ili tostiranja. Pogrešno bi bilo zaključiti da friteza na vrući vazduh potpuno rešava ovaj problem. Akrilamid može nastati pri različitim načinima termičke obrade ako se skrobna hrana priprema na visokim temperaturama. Zato se preporučuje da se krompir i slične namirnice peku do zlatnožute, a ne tamnosmeđe boje, jer viša temperatura i duže vreme pripreme povećavaju stvaranje akrilamida.

Da li je obična rerna ipak zdravija?

Ni u poređenju sa klasičnom rernom nema jednostavnog pobednika. Nutricionistkinja naglašava da ne postoji način pripreme koji je uvek zdraviji od svih drugih. Kod povrća, ribe ili piletine, kojima svakako nije potrebna velika količina dodate masnoće, nutritivna razlika između pripreme u rerni i fritezi na vrući vazduh može biti minimalna. Rerna takođe može biti praktičnija kada pripremamo veće količine hrane, na primer ceo pleh povrća ili obrok za celu porodicu.

Najbolji način korišćenja friteze na vrući vazduh jeste da je posmatramo kao još jedan koristan kuhinjski alat, a ne kao uređaj koji svako jelo automatski čini zdravim. Njene prednosti možemo iskoristiti pripremajući povrće, krompir, ribu, piletinu i domaće verzije hrane koju bismo inače pržili u velikoj količini masnoće. Ulje treba koristiti umereno, a hranu ne treba nepotrebno prepeći.

Sama friteza može pomoći u pripremi obroka sa manje dodate masnoće, ali hoće li obrok zaista biti zdraviji, mnogo više zavisi od namirnica koje smo odabrali, količine koju pojedemo i načina pripreme, nego od samog uređaja na kuhinjskom pultu.

Jesenji melem za organizam: Ove namirnice ekspresno smanjuju upale i jačaju imunitet

Nije samo do stresa: Kako hormonalne promene mogu uticati na ponašanje muškaraca