Dr FeelGood savetuje kako da se hranimo leti: Ove namirnice bi trebalo strogo izbegavati

Leto, visoke temperature i drugačiji ritam života menjaju i potrebe našeg organizma. Ono što jedemo tokom vrelih dana može biti razlika između energije i iscrpljenosti, dobrog varenja i ozbiljnih tegoba.

Koje namirnice hlade organizam, šta obavezno treba da se nađe na tanjiru, a koje greške pravimo kada je napolju 35 stepeni?

Da li su sladoled, brza hrana i hladna pića zaista naši najveći neprijatelji tokom leta? Kako pravilno hidrirati telo i sačuvati zdravlje na odmoru?

Greške u ishrani zbog kojih se žene osećaju umorno: Kafa vas često može samo zavarati

O pravilnoj letnjoj ishrani, balansu i navikama koje čuvaju organizam razgovarali smo u emisiji "Podne" sa dr Sašom Plećevićem (Dr FeelGood), anesteziologom i fitnes-trenerom.

"Čajevi prave balans u telu, bolje leti popijte čaj nego hladnu vodu. Ako pijete hladnu vodu, još više se znojite, a ako popijete topao čaj, ne vreo, onda se nećete dodatno znojiti. Kod sunčanice, ne stavljajte led detetu na čelo, već stavite vodu sobne temperature na čelo, na prepone i ispod pazuha, da se telo rashladi. I takođe ga istuširajte, ali ne ledenom vodom. Kada ima temperaturu isto ne tuširate ledenom vodom, nego mlakom vodom. Zato pijte blago tople čajeve, da ne dođe do hidratacije“, rekao je za UNU Dr FeelGood i dodao:

Lubenica ili dinja: Šta više podiže šećer u krvi?

 Najzdravije voće sa našeg podneblja - lubenica, dinja, borovnica, jagoda, grožđe...

"Voće je idealno za zdrav život, puno je vlakana, vitamina, minerala i vode, ima fruktoze. Ali ako jedete previše voća, masti se jetra, ali mnogo manje nego što to radi slanina. Preterano nije dobro, ali ovako voće treba da bude sastavni deo našeg života. Kad jedete povrće, nema potrebe da jedete voće, a najzdravije voće je ono koje najviše volite da jedete sa našeg podneblja, lubenica, dinja, borovnica, jagoda, grožđe".

Izbegavati masnu hranu leti

Dr Plećević ističe da na visokim temperaturama ne treba jesti jaku hranu poput slanine, mesa ispod sača i pečenje. Naglašava da pri svakom obroku treba biti umeren.

"Teško organizam podnosi tu hranu na visokim temperaturama. Umereno treba jesti to i zimi. Voće u neumerenoj količini je gore nego slanina, zato treba voditi računa. Ako pojedete pljeskavicu ona je četiri sata u želucu, a voćka pola sata. Za osveženje pijte vodu sobne temperature, ja koristim i kombuhu. Nakon toga, lično ja, pijem kreatin pre treninga, posle treninga kraetin i protein, a onda doručkujem", rekao je za UNU Dr FeelGood i nastavio:

Opsednutost unosom proteina može biti opasna: UNA pita - ko treba da koristi suplemente i u kojoj meri?

"Jeo sam palentu u vodi, 400 grama obrok, dodao sam šaku kozjeg sira i probiotskog jogurta malo, malo soli i to je dovoljno za fantastičan doručak u 9 sati. U 13.30/14h ručam, između pijem vodu, a ručam 3 velike šake salate sa maslinovim uljem, biberom i solju, a dodam i malo balzamika ili jabukovog sirćeta, a dodam i pola šake golice. Pored salate, jedem losos, dva komada filea i dve male projice uz to. Večera je 3 velike šake salate i dva kuvana jaja cela, plus 5 belanaca, u 19 časova".

Nutricionista upozorava na posledice unošenja previše proteina: Nadutost, glavobolja, umor...