Kako doživeti stotu: UNA istražuje šta je za dugovečnost važnije od genetike
Važno pronaći meru, ne samo u količini hrane, već i u svakodnevnim izborima
Autor: Nađa Obradović
08.08.2026. 21:40
Podeli:
Živeti duže i kvalitetnije više nije samo želja, već cilj kojem teži sve veći broj ljudi.
Dugovečnost je postala jedna od najaktuelnijih tema savremene medicine, a nauka potvrđuje da, osim genetike, na zdravlje i dužinu života značajno utiču ishrana, san, fizička aktivnost i svakodnevne navike. Da li je težnja ka dugovečnosti novi način života ili tek prolazni trend?
Želja da živimo što duže danas je postala globalni trend, ali stručnjaci upozoravaju da dugovečnost nije stvar sreće ili jednog čudesnog recepta. Iako genetika ima svoju ulogu, na ono što će se dešavati sa našim organizmom tokom života u velikoj meri utiču svakodnevne navike koje često uzimamo zdravo za gotovo.
"Genetika je tu sigurno važna, ali nije presudna. Mislim da je fizička aktivnost jedna od najvažnijih stvari, sprečiti gojaznost. Sad postoji izbor hrane koji nije bio ranije, postoje specijalitete kojima ne možete da odolite, neki novi hranljivi obroci koji vas teraju da ih koristite i kad niste gladni", rekao je za UNU kardiolog Miljko Ristić.
Zato je važno pronaći meru, ne samo u količini hrane, već i u svakodnevnim izborima. Iako savremeni način života nudi obilje namirnica, donosi i brojna iskušenja koja podstiču prejedanje i gojenje.
Zbog toga stručnjaci ističu da su pravilna i umerena ishrana među ključnim uslovima za očuvanje zdravlja i dug život.
"Ishrana je jako bitna od onog osnovnog početka, začetka života, pa do kraja života, a to je na prvom mestu ona kapljica majčinog mleka. Međutim, stručnjaci su izračunali da ukoliko ste umereni u hrani, jelu i piću, onda ćete biti sigurno zdraviji i doživeti 100 godina. Postoje neki statistički podaci koji pokazuju da mediteranska ishrana to zaista omogućuje", rekla je za UNU nutricionista Milka Raičević.
Ipak, dugovečnost se ne gradi samo na tanjiru. Poslednjih godina sve više pažnje posvećuje se uticaju mentalnog zdravlja na organizam.
Hroničan stres, usamljenost i potiskivanje emocija povezani su sa većim rizikom od brojnih oboljenja.
"Ideja osmišljavanja života, vođenje računa o svom mentalnom zdravlju, regulacija stresa, regulacije emocija, pogotovo negativnih emocija, to je ono što pomaže da održimo svoju dugovečnost i svoju funkcionalnost u toj dugovečnosti. Dakle, ja ne mislim da je biti dugovečan cilj sam po sebi, već mislim da je sa psihološke strane bitno voditi računa o sebi svaki dan", objašnjava za UNU psiholog Radmila Vulić Bojović.
Doživeti stotu nije nešto što možemo da isplaniramo, ali način na koji živimo svakako možemo.
Zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost, kvalitetan san i briga o mentalnom zdravlju možda nisu garancija dugog života, ali jesu najbolja investicija u godine koje su pred nama.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
