Lekari upozoravaju: Broj obolelih od gripa u Srbiji verovatno i veći, ali nisu svi testirani

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr. Milan Jovanović Batut" registrovao je ukupno 13 slučajeva gripa u epidemiološkoj sezoni 2026/27, a klinički farmakolog Zorica Lazić izjavila je da postoji verovatnoća da je broj pacijenata veći, ali da nisu svi podvrgnuti testiranju.

Lazić je za Tanjug rekla da pacijenti ne idu na testiranje ukoliko imaju blažu prehladu ili dok ne dobiju preporuku lekara da urade testiranje, kao i da je takva situacija zabeležena i u periodu pandemije korona virusa.

Vikendom spavate duže? Ova naizgled bezazlena navika može ozbiljno da vam ugrozi srce

"Ne idemo svi na testiranje kada imamo bilo kakvu prehladu koja nije komplikovana, ili kada jednostavno pacijent nema preporuku od svog lekara da se testira na virus gripa. Znači, generalno, može od tih 13 biti i više, samo nisu svi testirani. To je bio slučaj kao sa koronom kad je bila. Nisu se svi pacijenti testirali, neki su lečeni u sklopu respiratornih infekcija, a neki su se testirali i dokazana je korona", objasnila je.

Naglasila je da je u prošlosti bilo normalno živeti sa virusom, ali da je pandemija korona virusa promenila navike ljudi, koji od tada pokušavaju da se zaštite bolje.

"Malo je korona napravila celu tu priču da, kada neko ima virus, što je možda iz epidemioloških razloga i pametno, da zaštiti svoje bližnje, kolege, familiju, prijatelje, tako što će nositi masku i tako što će se, uslovno rečeno, izolovati. Međutim, danas nama uslovi života ne dozvoljavaju baš da se izolujemo, zato što živimo u kućama, imamo tri-četiri člana porodice, odlazimo na posao", rekla je Lazić.

Prema njenim rečima, pacijenti često žele da prehladu "preguraju" na nogama, što može da produži vreme oporavka.

"Dešava se često da želimo da taj virus nekako 'ponesemo' i 'prenesemo' na nogama, što nije preporučljivo, zato što samim tim prolongiramo ozdravljenje organizma, jer virus, kao i svaka druga bakterija ili bilo koji štetni agens iz spoljašnje sredine, poremeti naš imuni odgovor", rekla je ona.

Dodala je da svi virusi i bakterije koje izazivaju prehladu uzrokuju zapaljenja u organizmu, zbog čega dolazi do bolova u mišićima i gubitka koncentracije.

Pali se alarm zbog pojave šuge u školama u Srbiji: Dermatolog za UNU o simptomima ove zarazne kožne bolesti

"Svi ti virusi ili bakterije, kada je prehlada u pitanju, obična ili bakterijska infekcija, emituju neke medijatore zapaljenja. Nešto se dešava u našem organizmu i svi ti medijatori zapaljenja dovode do toga da mi imamo bolove u mišićima, da nas bole kosti, da smo malaksali, da nemamo dobru koncentraciju, da imamo tahikardiju u grudima", istakla je Lazić.

Akutna respiratorna infekcija, kako je rekla, može da bude izazvana virusom ili bakterijom, što može da se utvrdi testiranjem krvne slike.

Govoreći o korona virusu, rekla je da je taj virus i sada prisutan, ali u blažoj koncentraciji.

"Korone verovatno ima svake godine, možda je ona bila i pre nego što je zaista identifikovana, i možda su neke teže ili blaže kliničke slike prolazile, a da jednostavno nismo ni imali testove za taj tip virusa", rekla je Lazić.