Navika koja je za srce opasnija od cigareta

Rizik od kardiovaskularnih bolesti, uključujući srčani i moždani udar, raste s godinama, a upravo su te bolesti i dalje vodeći uzrok smrti kod osoba starijih od 60 godina.

Iako se srčani problemi često doživljavaju kao neizbežan deo starenja, brojna istraživanja pokazuju da životne navike mogu u velikoj meri uticati na zdravlje srca – čak i u kasnijem dobu. S godinama krvni sudovi gube elastičnost, a srčani mišić postepeno postaje manje efikasan, što otežava pumpanje krvi, prenosi Index.hr.

Koliko Srbiju košta to što trećina stanovništva puši?

Međutim, biološka starost, koja odražava stvarno stanje organizma i ćelija, ne mora nužno odgovarati hronološkoj. Upravo zato lekari upozoravaju na jednu čestu naviku koja može ubrzati starenje srca čak i više od pušenja, piše Parade.

Šta se desilo sa dečakom koji je propušio sa dve godine: Otac ga uveo u porok - bio na ivici smrti

Navika koja ubrzava starenje srca

Dok većina ljudi kao ključne navike za zdravlje srca navodi redovno vežbanje, uravnoteženu ishranu i izbegavanje pušenja, često se zanemaruje jedna od najvažnijih – kvalitetan i dovoljan san. Lekari ističu da upravo hronični manjak snamože prerano oštetiti srce.

Dr Beverli Dž. Fang, psihijatrica i specijalistkinja za medicinu spavanja, upozorava da je dugotrajan nedostatak sna povezan s povećanim rizikom od visokog krvnog pritiska.

"Rizik raste i kada ljudi redovno spavaju manje od pet sati po noći. Neka istraživanja pokazuju da je ta povezanost posebno izražena kod žena“, objašnjava.

Prema njenim rečima, manjak sna remeti sisteme koji regulišu krvni pritisak. „Kada ne spavamo dovoljno, aktivira se simpatički nervni sistem, što ubrzava rad srca i povisuje pritisak“, kaže dr Fang. Uz to, raste i nivo hormona stresa kortizola, što s vremenom dodatno opterećuje kardiovaskularni sistem.

Jutarnja navika može biti opasna za srce

Šta se dešava s krvnim sudovima?

Dr Džek Volfson, kardiolog i osnivač Natural Heart Doctora, dodaje da manjak sna negativno utiče na funkciju endotela – tankog sloja ćelija koji oblaže unutrašnjost krvnih sudova.

"Krvni sudovi tada gube sposobnost proizvodnje azot-oksida, supstance koja im pomaže da se opuste. Zbog toga postaju krući i manje prilagodljivi“, objašnjava. "Dugoročno, loš kvalitet i nedovoljna količina sna znatno povećavaju rizik od srčanog i moždanog udara, kao i od srčane slabosti.“

Oba lekara ističu da hronični manjak sna podstiče upalne procese u telu. Dr Volfson upozorava da čak i kratkotrajno nespavanje može oštetiti krvne sudove, ubrzati stvaranje naslaga u arterijama i povećati njihovu krutost.

"Osim toga, postojeće naslage u krvnim sudovima postaju nestabilnije, što povećava rizik od njihovog pucanja – a to je najčešći okidač srčanog udara“, kaže. Nedostatak sna takođe pogoršava insulinsku rezistenciju, dodatno povećavajući kardiovaskularni rizik.

Ove tri jutarnje navike mogu da vam pomognu da regulišete holesterol

Dr Fang dodaje da manjak sna narušava cirkadijalni ritam, unutrašnji biološki sat organizma, što dovodi do nepravilnih obrazaca krvnog pritiska i poremećaja metabolizma.

Zbog svega toga, dr Volfson smatra da hronični nedostatak sna može dovesti do toga da srce stari brže nego zbog pušenja.

"Pušenje je snažan kardiovaskularni toksin, ali hronični manjak sna istovremeno narušava više sistema u telu“, zaključuje. "Loš san podstiče stalnu aktivaciju stresa, hroničnu upalu, hormonsku neravnotežu, metaboličke poremećaje i ubrzano biološko starenje – sve odjednom.“

Kako manjak sna utiče na telesnu težinu

Nedostatak sna dodatno šteti srcu tako što povećava rizik od gojaznosti, koja je sama po sebi snažan faktor rizika za kardiovaskularne bolesti. Lekari objašnjavaju da manjak sna remeti ravnotežu hormona koji regulišu apetit – povećava se nivo grelina, hormona gladi, dok se smanjuje leptin, hormon sitosti.

Dr Fang ističe da manjak sna utiče i na sistem u mozgu koji reguliše osećaj nagrade, zbog čega raste želja za kaloričnom i nezdravom hranom. "Uz to, povezan je sa smanjenom osetljivošću na insulin i poremećenom regulacijom šećera u krvi, što povećava rizik od razvoja dijabetesa“, kaže.

Dr Volfson dodaje da hronični umor smanjuje motivaciju za kretanje i fizičku aktivnost, što dodatno doprinosi gojenju.

Vreme kada dete ide na spavanje govori mnogo o vama kao roditeljima

S obzirom na sve navedeno, redovan i kvalitetan san ključan je za zdravlje srca. Dr Volfson preporučuje odlazak na spavanje nakon zalaska sunca i buđenje s izlaskom sunca kako bi se podržao prirodni biološki ritam. Takođe savetuje izbegavanje ekrana pre spavanja i redovno izlaganje dnevnom svetlu tokom dana.

Kako spavanje uz i najmanju svetlost utiče na zdravlje