Novo istraživanje: Spavanje posle epileptičnog napada može da pokrene nove epizode

Epileptični napadi menjaju san tako što produžavaju fazu koja je ključna za formiranje memorije, što potencijalno može učiniti da mozak lakše "zapamti“ kako da pokrene naredne napade, sugeriše mala studija na ljudima, a prenosi Live Science.

Novo istraživanje sugeriše da san može "zabeležiti“ epileptične napade u mozgu tako što preusmerava procese koji se inače koriste za učvršćivanje sećanja, što potencijalno može otežati lečenje ili sprečavanje napada. Međutim, studija takođe ukazuje na mogući način da se ovaj efekat suzbije: korišćenjem električne stimulacije kako bi se sprečilo da mozak "zapamti“ napad, kažu istraživači.

Sa epilepsijom u Srbiji živi oko 75.000 ljudi: Doktor objašnjava sve o simptomima i lečenju bolesti

"To otvara potpuno novu oblast terapijskih opcija prilagođenih svakom pacijentu“, rekao je koautor studije Vaclav Kremen, neuronaučnik sa klinike Majo. Dodao je da bi električna stimulacija mogla da se prilagodi jedinstvenom obrascu napada kod svake osobe.

Paraliza, trovanje i epilepsija: Ove kućne biljke mogu biti opasne po zdravlje

San i napadi

Ljudi često imaju poteškoća sa čuvanjem sećanja nakon epileptičnih napada, a istraživanja na pacovima sugerišu da se to dešava zato što sistem mozga za skladištenje sećanja učvršćuje neuronske veze koje pokreću napade, umesto da učvrsti sećanja. Međutim, veza između epilepsije, pamćenja i sna nije dovoljno proučavana kod ljudi, jer većina ovih studija meri moždanu aktivnost samo nekoliko dana, a istraživanja se obično sprovode u klinikama, koje nisu pogodne za kvalitetan san.

"Boravak u bolnici može promeniti obrasce spavanja i napada zbog prilagođavanja terapije, stresa, buke i poremećenih rutina“, rekla je za Live Science u mejlu dr Erin Konrad, neuronaučnica sa Univerziteta u Pensilvaniji koja nije učestvovala u istraživanju.

U novoj studiji, objavljenoj 4. marta u časopisu The Journal of Neuroscience, učesnicima su mesecima ili godinama bili ugrađeni elektrodi dok su spavali kod kuće, što je istraživačima omogućilo da prikupljaju podatke tokom dužeg perioda bez ometanja sna.

"To daje realističniju sliku o tome kako se san menja nakon napada u svakodnevnim uslovima“, rekla je Konrad.

Kako prevazići prolećni umor?

Tim je analizirao dve grupe učesnika sa epilepsijom otpornom na lekove koji su učestvovali u istraživanju između 2010. i 2011. na Univerzitetu u Melburnu u Australiji ili između 2019. i 2023. na klinici Majo u Minesoti.

Jednoj grupi su ugrađeni uređaji za duboku moždanu stimulaciju koji mogu da detektuju i smanje aktivnost napada, dok je druga dobila eksperimentalni sistem za upozorenje na napade koji beleži moždane signale, ali ne pokušava da prekine napade.

Studija je bila mala i obuhvatila je ukupno 11 učesnika, pa se rezultati možda ne mogu primeniti na sve pacijente sa epilepsijom, rekao je Kremen za Live Science. Ipak, rad pruža naznake o tome kako promene u obrascima mozga tokom sna mogu biti osnova veze između epilepsije i pamćenja.

Tri najčešće bolesti koje se nasleđuju od roditelja

Tim je otkrio da su ljudi spavali približno 24 minuta duže u noćima nakon epileptičnih napada, ali nisu sve faze sna bile produžene.

REM faza sna (faza brzih pokreta očiju), koja je važna za obradu emocija i sanjanje, bila je kraća za oko 12 minuta u noćima nakon epileptičnog napada u poređenju sa noćima između napada.

Dr Laurent Šejbani, neuronaučnik sa Univerziteta u Ženevi koji nije učestvovao u radu, rekao je za Live Science u mejlu da "12 minuta zaista može delovati malo, ali treba imati u vidu da ukupno trajanje REM sna nije dugo“ - obično je oko 1 sat i 40 minuta - pa je taj pad značajan.

Važno je i šta zamenjuje izgubljene minute REM sna, rekla je Konrad. Tim je otkrio povećanje trajanja i intenziteta najdublje faze sna, takozvane sporotalasne faze, koja je ključna za skladištenje sećanja.

Jedna hipoteza je da mozak koristi puteve formiranja sećanja kako bi "zapamtio“ kako da formira napade u budućnosti, ali sama posmatranja iz ove studije ne mogu dokazati da je to zaista slučaj.

Kim Kardašijan lansirala energetski napitak koji sadrži misteriozni sastojak: On menja kofein

Predviđanje napada pomoću obrazaca spavanja

U budućim istraživanjima, tim treba da utvrdi da li produžavanje faze sna u kojoj se formiraju sećanja zaista pojačava epileptične napade tako što "pamti“ puteve napada.

"Korišćenje moždanih uređaja koji prilagođavaju stimulaciju na osnovu i napada i obrazaca spavanja predstavlja uzbudljivu mogućnost“, rekla je Konrad.

Mentalno zdravlje: Kako svakodnevno smanjiti stres?

Takvi uređaji koriste elektrode da beleže moždanu aktivnost i šalju električni impuls kako bi zaustavili napad čim ga detektuju. Oni koriste zatvoreni sistem povratne sprege koji vremenom poboljšava detekciju jer prepoznaje specifične obrasce napada kod određene osobe.

"Ovakav pristup mogao bi pomoći u testiranju glavne ideje studije tako što bi se videlo da li promena moždane aktivnosti povezane sa snom nakon napada smanjuje verovatnoću budućih napada“, dodala je Konrad. 

Potisnuta osećanja mogu da izazovu bolesti: Svaki organ ima svoju emociju

"Ako se teorija potvrdi, ovakvi adaptivni sistemi zatvorene petlje mogli bi postati novi način za personalizaciju lečenja."

Kremen je rekao da nalazi nagoveštavaju da bi električna stimulacija mozga koja prekida formiranje "sećanja na napad“ mogla biti dodatni budući tretman uz lekove za pacijente sa epilepsijom otpornom na terapiju.

"Zaista smo posvećeni pokušaju da pronađemo terapije za veoma teško obolele ljude sa epilepsijom koji nemaju nikakvu nadu uz standardne lekove“, rekao je.

Nepravilno sedenje ima posledice po fizičko ali i mentalno zdravlje