Šta je bolje za šećer u krvi – salata ili sendvič? Odgovor stručnjaka će vas iznenaditi

Kada vode računa o nivou šećera u krvi, mnogi ljudi se za ručak dvoume između salate i sendviča. Međutim, stručnjaci se slažu da je od same forme obroka mnogo važnije ono od čega se on sastoji.

Najbolji izbor manje zavisi od toga da li jedete sendvič ili salatu, a mnogo više od nutritivne ravnoteže, piše EatingWell.

Alarmantno u Nigeriji: Više od 7.800 zaraženih kolerom, preminule najmanje 74 osobe

"Pokušavam da izbegavam etiketiranje hrane kao 'dobre' ili 'loše' za šećer u krvi jer je kontekst presudan", kaže Britani Pulson, nutricionistkinja i sertifikovana edukatorka za dijabetes. 

Ključ je u tome da ručak sadrži uravnotežene hranljive materije.

"Obroci koji pored ugljenih hidrata sadrže vlakna, proteine i zdrave masti obično usporavaju probavu. To pomaže da se održi stabilniji nivo šećera u krvi. Sa druge strane, obroci sa pretežno rafinisanim ugljenim hidratima i slatkom hranom izazivaju nagli skok", pojašnjava nutricionistkinja Vandana Šet.

Kako salate utiču na šećer u krvi?

Salate se često čine kao očigledan i nepogrešiv izbor za kontrolu glukoze. Većina njih kao bazu ima neskrobno povrće koje osigurava vlakna, vodu i antioksidanse. Ipak, ne podržava svaka salata jednako uravnotežen šećer u krvi.

Kako prepoznati znakove hormonskog disbalansa: Promene koje nikako ne smete da ignorišete

Nutricionisti upozoravaju na dve česte greške kod pripreme salata:

• Previše "prazna" salata: Ako se obrok sastoji samo od zelene salate, bez dodatnog povrća, proteina ili ugljenih hidrata, nećete imati dovoljno energije. To kasnije tokom dana dovodi do pada snage ili prejedanja.
• Skrivene zamke: Salate sa pohovanim dodacima (poput piletine), slatkim prelivima ili velikim količinama krutona i sušenog voća mogu da izazovu ogromne skokove šećera u krvi.

Za idealnu salatu preporučuje se obilje neskrobnog povrća, nemasni izvor proteina (jaja, piletina, riba) i ugljeni hidrati bogati vlaknima, poput kukuruza ili kvinoje. Za preliv je najbolje koristiti jednostavnu kombinaciju maslinovog ulja i sirćeta, umesto kremastih kupovnih sosova koji su puni šećera.

Kako sendviči utiču na šećer u krvi?

Sendviči zbog hleba po pravilu sadrže više ugljenih hidrata nego salate. Kada jedete ugljene hidrate, telo ih razgrađuje u glukozu, što podiže njen nivo u krvotoku. Hleb će svakako uticati na šećer, ali taj uticaj zavisi od nekoliko važnih faktora.

"Vrsta hleba, veličina porcije, kao i udeo proteina i vlakana igraju ključnu ulogu", objašnjava Pulson. 

Pri odabiru hleba tražite opcije bogate vlaknima, sa najmanje 3 grama vlakana po kriški.

Beli hleb će imati mnogo veći i lošiji uticaj od hleba od celog zrna ili gustog ražanog hleba sa kiselim testom. Nutricionisti predlažu i da napravite "otvoreni sendvič" – iskoristite samo jednu krišku hleba umesto dve i tako smanjite ukupan unos ugljenih hidrata.

Takođe, sendviči se često služe uz čips, pomfrit ili gazirana pića, što obroku dodaje gomilu rafinisanog šećera. Zamenite čips svežim povrćem ili voćem, a za piće izaberite običnu vodu.

Revolucija u medicini: Čoveku prvi put presađeni jetra i bubrezi genetski modifikovane svinje

Šta je na kraju bolja opcija?

Nijedan obrok nije automatski bolji od drugog. Sve se svodi na to kako ih sastavite. Salate imaju prednost jer im je baza neskrobno povrće koje minimalno utiče na šećer, dok se sendviči temelje na hlebu koji ima jači uticaj.

Uprkos tome, i sendvič može da bude savršen zdrav obrok ako je uravnotežen i ako u njega stavite povrće, nemasne proteine i zdrave masti koje će ublažiti skok šećera. Ključna je ukupna kombinacija, a ne to da li se obrok tehnički zove salata ili sendvič.

Tri zlatna saveta za stabilnu energiju

• Prošetajte nakon jela: Kratka šetnja od samo 10 do 15 minuta nakon ručka može značajno da spusti nivo šećera u krvi.
• Ne jedite ugljene hidrate same: Uvek ih kombinujte sa vlaknima, mastima i proteinima. Sama kriška hleba će mnogo više podići šećer nego ta ista kriška pojedena sa avokadom ili humusom.
• Rasporedite obroke: Stabilan nivo šećera u krvi tokom dana znači i stabilnu energiju, bez naglih padova i osećaja umora.

Na kraju, treba imati na umu da dve osobe mogu da pojedu potpuno isti obrok i da imaju potpuno različite reakcije u telu, što zavisi od genetike, stresa, sna i nivoa fizičke aktivnosti.

Umesto izbacivanja omiljene hrane, fokusirajte se na balans i umerenost.

Revolucija u medicini: Čoveku prvi put presađeni jetra i bubrezi genetski modifikovane svinje

U Austriji otkriven novi virus: Prenosi ga krpelj