Zabluda pri pripremi obroka: Ono što smatrate otpadom zapravo je najzdraviji deo namirnice

Setite se pripreme večere: ljuštite cveklu, sečete stabljiku brokolija ili uklanjate tamne listove poriluka. Većina tih ostataka završi u smeću ili kompostu jer smo tako naučeni da pripremamo povrće. 

Međutim, sve popularniji pristup ishrani "od korena do vrha" sugeriše da bi tim delovima mesto moglo biti na tanjiru.

Prostata - čuvar muškog zdravlja

Cilj je iskoristiti jestive delove biljaka koje inače bacamo, poput kora, semenki i stabljika. To je važno jer većina odraslih ne unosi preporučene količine vlakana, a istovremeno se veliki deo jestivog voća i povrća baca. Istraživači sa King’s Collegea u Londonu ispitali su nutritivnu vrednost tih ostataka, a rezultate su objavili u časopisu International Journal of Food Sciences and Nutrition.

Kako je studija sprovedena?

Istraživanje je kombinovalo laboratorijsku analizu odbačenih delova biljaka i razgovore sa potrošačima u fokusnim grupama. Za analizu hranljivih materija, profesionalni kuvar pripremio je po jedan primerak 12 svežih namirnica: cveklu, papriku, brokoli, muskatnu tikvu, karfiol, celer, kelj, komorač, kivi, praziluk, ananas i lubenicu.

Svaka namirnica podeljena je na dva dela. Jedan su činili delovi koji se obično bacaju, poput kore, semenki i stabljike, a drugi delovi koji se uobičajeno jedu. Tim je liofilizovao odbačene delove i standardnom metodom izmerio udeo vlakana. Podaci o vlaknima za delove koji se inače jedu preuzeti su iz službenih britanskih baza podataka o hrani.

Kako bi ispitali stavove potrošača, istraživači su organizovali šest fokusnih grupa sa 40 učesnika, zaposlenih i studenata sa King's Collegea. Teme razgovora bile su znanje o vlaknima, izvori informacija o ishrani i mišljenje o ideji konzumacije cele biljke.

Delovi koje bacamo sadrže više vlakana

Analiza je pokazala da su kod 10 od 12 testiranih namirnica odbačeni delovi imali više vlakana na 100 grama od onih koji se uobičajeno jedu. Količina vlakana kretala se od 2,1 grama na 100 grama u kori lubenice do 9,25 grama u kori, semenkama i unutrašnjosti muskatne tikve.

Neke razlike su bile izrazito velike. Kora i srž ananasa imale su četiri puta više vlakana od ploda, ostaci muskatne tikve više od tri puta, a peteljke, semenke i srž paprike više nego dvostruko. Kora kivija imala je gotovo dvostruko više vlakana od mesa, dok je kora lubenice imala otprilike pet puta više vlakana, iako je njena ukupna količina bila najniža među svim testiranim ostacima.

Stručnjak upozorava na rizike napitaka sa elektrolitima: Sve su popularniji na mrežama

Stabljike brokolija i srž komorača bile su izuzeci sa nešto manje vlakana od delova koji se inače jedu. Istraživači pretpostavljaju da bi uzrok tome mogao biti veći udeo vode u tim delovima. Odbačeni delovi činili su između 25 i 48 odsto ukupne težine svake namirnice, što znači da gotovo polovina kupljene namirnice često završi u otpadu.

Što se tiče potrošača, zdravlje se pokazalo kao znatno jači motiv od održivosti. Ukus, cena i zdravlje bili su glavni faktori pri odabiru hrane, a 55 odsto učesnika izjavilo je da briga za okolinu retko ili tek povremeno utiče na njihovu kupovinu. Većina je imala osnovno znanje o vlaknima, ali mnogi smatraju da je javnost nedovoljno informisana. Iako su učesnici prihvatili da su kore verovatno hranljive, ta im spoznaja nije nužno učinila takvu ishranu privlačnom.

Ograničenja studije

Ova studija nudi korisne početne podatke, ali ima i jasna ograničenja. Testiran je samo jedan primerak svake namirnice, a udeo vlakana može se razlikovati u zavisnosti od sorte, regije i uslova uzgoja. Sva merenja sprovedena su na sirovim namirnicama, a kuvanje ili miksanje mogu promeniti svojstva vlakana, pa dobijeni rezultati ne moraju odražavati ono što telo apsorbuje iz kuvanog obroka.

Takođe, delovi koji se uobičajeno jedu nisu testirani u laboratoriji, nego su podaci preuzeti iz baza. Autori upozoravaju i na bezbednosna pitanja jer kore mogu sadržati više ostataka pesticida, a neki delovi biljaka prirodna jedinjenja koja mogu biti štetna. Pranje, kuvanje i blanširanje smanjuju te rizike, ali potrebna su dodatna istraživanja.

Ove semenke su odlične za srce i krvne sudove: Kardiolog savetuje zašto ih treba češće jesti

Ledena su vam stopala u toploj sobi: Šta vam telo poručuje i kad je vreme da se obratite lekaru?