Zašto nam se ritam spavanja drastično menja sa godinama? Lekari otkrili neočekivan razlog

Šale o starijim ljudima koji se bude u zoru i tinejdžerima koji spavaju do podneva deo su svakodnevice, a nauka potvrđuje da u njima ima istine. Vreme kada telo prirodno traži odmor i trenutak buđenja nisu samo genetski uslovljeni, već se menjaju kao sastavni deo procesa starenja.

Unutrašnje i spoljašnje promene u telu ključne su za drugačiji ritam spavanja u kasnijim godinama. 

Zaražena i osma provincija u Kongu: Više od 9.000 obolelih od ebole, buknulo novo žarište

"Kao i kod većine stvari koje se menjaju sa godinama, ne postoji samo jedan razlog, a svi su oni međusobno povezani", kaže Sindi Lustig, profesorka psihologije na Univerzitetu Mičigen.

Ranije buđenje kao prirodan deo starenja

Kako starimo, mozak postaje manje osetljiv na spoljašnje nadražaje. „Moždane veze verovatno ne prepoznaju spoljašnje signale i ne reaguju na njih kako bi trebalo jer je reč o mozgu koji stari”, objašnjava dr Sajram Partasarati, direktor Centra za spavanje i cirkadijalne nauke na Univerzitetu Arizona.

Ti signali uključuju zalazak sunca, dnevnu svetlost, vreme obroka, društvene interakcije i fizičku aktivnost koji nam pomažu da odredimo doba dana. To su takozvani "davaoci vremena" koji mozgu daju informaciju o tome u kojoj se fazi 24-časovnog ciklusa nalazi. Kod mlađe osobe vreme večere može pomoći mozgu da shvati kako je za nekoliko sati vreme za spavanje.

Kod starije osobe ta poveznica slabi. Živci koji bi mozgu trebalo da šalju signale o vremenu prolaze kroz istu degeneraciju kao i sam mozak. Ta smanjena sposobnost prepoznavanja vremenskih signala jedan je od razloga zašto se stariji ljudi umore pre svoje dece ili unuka. Zbog toga se bude potpuno odmorni, ali znatno ranije od ostatka sveta.

Uticaj svetlosti i promene vida

"Zanimljivo je da jedan od razloga leži u promenama vida koje dolaze sa godinama. One smanjuju intenzitet svetlosne stimulacije koju naš mozak prima, a koja igra važnu ulogu u 'nameštanju' našeg unutrašnjeg sata i njegovom održavanju u pravom ritmu", objašnjava profesorka Lustig.

To posebno važi za osobe sa kataraktom, odnosno sivom mrenom, čestim očnim stanjem koje se uglavnom javlja u starijoj životnoj dobi i uzrokuje zamućen vid.

Najveće zablude o pijenju vode: Pravila koja ne važe za svakoga i greške koje pravimo tokom dana

"Ako je prisutna katarakta, večernje svetlo ne ulazi u oči u istoj meri, pa mozak misli da je sunce zašlo ranije nego što zapravo jeste", kaže dr Partasarati. Zbog smanjenog ulaska svetlosti u oči, telo počinje da luči melatonin, hormon spavanja, ranije nego što bi trebalo.

Kod mlađih ljudi nivo melatonina raste tek nakon zalaska sunca i zato se osećaj umora javlja nekoliko sati kasnije. Kod osoba sa kataraktom umor nastupa znatno ranije uveče. Raniji odlazak u krevet automatski znači i ranije buđenje. Dokazano je da operacija uklanjanja katarakte može poboljšati kvalitet i trajanje sna jer pomaže svetlosnim signalima da dopru do mozga.

Šta možete da učinite?

Ako se suočavate sa ovim problemom, dr Partasarati savetuje da zanemarite uobičajene preporuke o izbegavanju ekrana i da se umesto toga kasno uveče izložite jakom svetlu. To može uključivati šetnju napolju pre zalaska sunca, čitanje knjige na osvetljenom tabletu, korišćenje jače veštačke rasvete u domu ili gledanje televizije na svetlom ekranu.

Ta jaka svetlost poručiće mozgu da sunce još nije zašlo, što će odložiti proizvodnju melatonina.

Pijte ga svaki dan i zaštitite se od virusa: Moćni plod divlje ruže čini čuda za imunitet, ali pazite kako ga spremate

Da biste ostali budni malo duže i samim tim spavali duže ujutru, lekar savetuje da ove metode isprobate 30 do 60 minuta pre zalaska sunca, u zavisnosti od godišnjeg doba i lokacije. Preporučuje se da ciljate na otprilike dva sata izloženosti svetlu i obavezno ostavite upaljena svetla u kući nakon zalaska sunca.

Profesorka Lustig dodaje da obavezno treba izbegavati alkohol pre spavanja. Iako vas piće može naizgled uspavati, ono zapravo drastično narušava kvalitet sna. Takođe ističe da redovno vežbanje pomaže u postizanju boljeg odmora, dok jutarnje sunce pomaže unutrašnjem satu da prati ritam dana.

Doktor poslao hitno upozorenje pivopijama: Ova navika direktno vodi u cirozu

Čekaonice pune, grip hara Srbijom: Lekari oktrili kada je zadnji rok za vakcinu