Zašto pomfritu i prženoj hrani nije mesto u školskoj menzi?

U engleskim školama ubuduće bi moglo da bude zabranjeno služenje pržene hrane. Previše pomfrita, pilećih medaljona i sličnih proizvoda ne dovodi samo do gojaznosti, već može ozbiljno da ugrozi zdravlje.

Britansko Ministarstvo obrazovanja donelo je nova pravila za školsku ishranu. Jedna od mera predviđa da se deci više ne služi pržena hrana, piše Dojče vele.

"To je veoma dobra ideja", smatra Stefan Kabiš, lekar-istraživač i stručnjak za ishranu iz berlinske klinike Šarite i Nemačkog centra za istraživanje dijabetesa.

Tri svakodnevne navike koje mogu nepovoljno da utiču na nivo holesterola

Prženje znači da se namirnice poput pomfrita, mesa ili krofni pripremaju u fritezi ispunjenoj vrelim uljem. Takav način pripreme nije samo brz, već i veoma ukusan.

Zdravstveni rizik zbog zasićenih masnih kiselina

Problem počinje već sa masnoćom koja se koristi za prženje. Teoretski, moglo bi da se koristi i zdravo biljno ulje, kaže Kabiš, "ali pošto se radi na veoma visokim temperaturama, uglavnom se koriste rafinisane biljne masti koje mogu da izdrže zagrevanje bez dimljenja i promene ukusa."

Popularna namirnica za doručak nije uvek zdrava: Kardiolozi ukazuju na oprez

Takve rafinisane masti često sadrže više zasićenih masnih kiselina. "Zasićene masti predstavljaju problem jer podstiču upalne procese u organizmu, utiču na razvoj insulinske rezistencije i tako doprinose gojaznosti, ali i dijabetesu tipa 2", objašnjava Kabiš.

Osim toga, povećavaju rizik od ateroskleroze, odnosno sužavanja i začepljenja arterija, što može dovesti do srčanog ili moždanog udara. Riziku doprinosi i velika količina soli koja se često nalazi u prženoj hrani. So podiže krvni pritisak i time povećava verovatnoću razvoja kardiovaskularnih bolesti.

Mogu li pržena jela da utiču na rak i depresiju?

Prilikom prženja namirnica bogatih skrobom, poput krompira, može da nastane akrilamid. Reč je o supstanci koja se smatra potencijalno kancerogenom. Povećane količine akrilamida nalaze se, između ostalog, u čipsu, pomfritu, prženom krompiru i kroketima.

Istraživanja su pokazala i statističku povezanost između depresije i konzumiranja pržene hrane. Međutim, Stefan Kabiš upozorava da takva povezanost sama po sebi ne znači da postoji uzročna veza.

Moguće je i obrnuto objašnjenje: osobe koje pate od depresije možda češće posežu za brzom i prženom hranom nego za zdravijim obrocima čija priprema zahteva više vremena i truda.

Ultra-prerađene namirnice koje nisu loše po zdravlje: Nutricionista savetuje da ih slobodno kupujete

Ipak, pošto ishrana utiče na crevni mikrobiom, a creva imaju važnu vezu s mozgom i psihičkim zdravljem, Kabiš ne isključuje mogućnost da između pržene hrane i mentalnog zdravlja postoji i direktna veza.

Količina je presudna

Onaj ko jede manje pržene hrane automatski ostavlja više prostora za zdravije alternative. Upravo je količina ono što igra ključnu ulogu. Pravilo glasi: što manje, to bolje.

"Ne može se sa potpunom sigurnošću tvrditi da je jedina ispravna količina nula“, kaže Kabiš, ali i dodaje da bi unos pržene hrane trebalo smanjiti koliko god je moguće. Zato smatra da je ograničavanje takve hrane u školama "potpuno opravdana mera“.

Srbi je kupuju na akciji, a lekari strogo izbegavaju: Ova namirnica je otrov za creva