Zdrave navike su temelj: Zašto lekovi za mršavljenje nisu magični štapić

Problem gojaznosti se ne može svesti na jednostavan savet da ljudi "manje jedu i više se kreću", izjavio je za FoNet specijalista farmacije i master medicine dugovečnosti i zdravog starenja Želimir Bantić.

Bantić primećuje da je danas dostupno više informacija o zdravlju nego ikada, ali da je najveći problem njihova primena u svakodnevnom životu.

Kao važne životne navike za kvalitetnu ishranu i dobro zdravlje generalno on je izdvojio kvalitetan san, dovoljan unos proteina i vlakana, fizičku aktivnost i kontrolu unosa zaslađenih napitaka i drugih "tečnih kalorija“.

Ne gasimo glad, menjamo mehanizam u mozgu: "Ljudi učestvuju u eksperimentu, to je treća faza ispitivanja"

Poseban problem, prema njegovim rečima, predstavlja održavanje telesne težine nakon mršavljenja, jer ljudi često imaju plan kako da smršaju, ali ne i plan za period nakon toga.

"Najlakše je skinuti kilograme, ali najteže je održati novu kilažu“, rekao je Bantić, navodeći da je zbog toga postoji njegov "Reset protokol“, koji je usmeren na fazu održavanja telesne težine i usvajanje navika koje mogu da funkcionišu i bez stalne motivacije.

Mala promena u rutini: Čajevi koji smanjuju apetit i čuvaju liniju

Govoreći o sve većoj upotrebi inovativnih terapija za smanjenje telesne težine, Bantić je, u FoNetovom serijalu Stigma, rekao da se u farmaciji dogodila značajna promena u pristupu gojaznosti, ali da lekovi ne mogu sami da reše problem.

Inovativne terapije za lečenje gojaznosti pokazale su se kao veoma efikasne, ali ih ne treba posmatrati kao "magični štapić", već kao dodatni alat koji se koristi kada za to postoji medicinska indikacija, uz obaveznu promenu životnih navika.

"Nijedan taj lek ne daje se bez zahteva za korekcijom životnog stila. Ako bismo samo koristili lek, čim bismo prestali, kilogrami bi se vratili, što su pokazale i studije“, naglašava Bantić.

"To treba da gledamo kao još jedan moćan alat koji može da se iskoristi ako je indikovan, a da se ljudi svakako najviše oslone na zdrave navike, jer su one temelj promene i dugovečnosti“, izjavio je Bantić.

On smatra da su inovativne terapije za gojaznost poslednjih godina izložene brojnim predrasudama, posebno na društvenim mrežama, gde o njima često govore ljudi koji nisu stručni.

Pomama za ozempikom otvorila nove probleme: Stručnjaci zabrinuti

Kao jednu od najčešćih zabluda naveo je tvrdnje da su ti lekovi nebezbedni. "Postoje regulatorna tela i ozbiljne kliničke studije koje se godinama sprovode na globalnom nivou pre nego što se neki lek uopšte registruje. Lek ne može da se stavi u promet ako regulatorni uslovi nisu ispunjeni“, tvrdi Bantić.

Činjenica da je lek odobren ne znači da nema neželjenih efekata, pa je zato važno da se terapija primenjuje kontrolisano i uz nadzor lekara, naglašava Bantić i kaže da "Lekar treba da odredi terapiju, prati doziranje i odlučuje o njenom nastavku ili prekidu“.

Koje voće je najbolje, a koje najgore za creva? Gastroenterolog ima odgovor

Uz to dodaje da se bezbednost lekova nadzire i nakon njihovog stavljanja u promet kroz sistem praćenja neželjenih reakcija i procene njihove povezanosti sa primenom leka.

Govoreći o tvrdnjama koje se na društvenim mrežama mogu čuti o povezanosti ovih terapija sa depresijom ili suicidnim mislima, Bantić koji je ujedno i jedan od osnivača Akademije zdravih navika rekao je da prema istraživanjima, takve tvrdnje nisu pokazale uzročno-posledičnu vezu.

Sve što bi žena trebalo da zna o PAPA testu