Ugrožena bezbednost "Turskog toka": Predsednik Saveza energetičara upozorava na rizike za Srbiju

Predsednik Saveza energetičara Nikola Rajaković izjavio je danas da je bezbednost gasovoda "Turski tok", koji predstavlja ključni pravac snabdevanja ruskog gasa ka Evropi, ugrožena i da to nosi značajan rizik i za Srbiju i za Mađarsku.

"Takva infrastruktura, koja je od vitalnog značaja za snabdevanje gasom, predstavlja prioritet broj jedan kako sa aspekta energetike, tako i sa aspekta bezbednosnih izazova", rekao je on.

Bivši general KOS: Iza pokušaja diverzije kod Kanjiže stoji tajna operacija strane službe

Ko stoji iza napada na Turski tok? Drecun upozorava: "Cilj je bio prekid isporuke gasa za Mađarsku"

Rajaković je podsetio da su se u prošlosti već dešavali veliki poremećaji u snabdevanju gasom, uključujući rušenje "Severnog toka" i prekid tranzita kroz Ukrajinu.

"Turski tok ili kako deo kroz Srbiju ponekad zovemo Balkanski tok, sa kapacitetom od 15 milijardi kubnih metara gasa godišnje, ostaje izuzetno važan infrastrukturni projekat. Bez njega funkcionisanje gasne privrede, pa i celokupne energetike, dolazi u veliko pitanje. Dakle, kritično je", rekao je on za RTS.

Prema njegovim rečima, energetika je gotovo uvek povezana sa geopolitičkim tenzijama i sukobima, odnosno energetika je često i uzrok konflikata.

"Energetika je prva na udaru kada počnu velika geopolitička previranja, jer voda, hrana i energija predstavljaju vitalne funkcije za svako društvo i za svaku zajednicu. U takvim okolnostima ugroženost malih zajednica i država, kao što je Srbija, još je izraženija", naveo je Rajaković.

Kako je istakao, globalna energetska kriza je već produbljena ratom na Bliskom istoku, što utiče na tržišta gasa i nafte, ali i na elektroenergetski sistem.

Rajaković je rekao i da je čitav energetski sistem povezan i funkcioniše kao celina, odnosno elektroenergetika, naftni i gasni sektor, kao i proizvodnja iz uglja međusobno su uslovljeni.

Naglasio je i da se svaki poremećaj u jednom segmentu neminovno prenosi i na ostale, precizirajući da je Evropa pre nekoliko godina proizvodila oko 30 odsto električne energije iz gasa, dok je taj udeo danas smanjen na oko 15 procenata, što znači da je zavisnost manja, ali i dalje značajna.

Zbog toga, kako dodaje, poremećaji u snabdevanju gasom i nagli rast cena, koji je u poslednjim nedeljama dostigao oko 70 odsto direktno utiču na proizvodnju struje, tržište električne energije i dovode do rasta cena u širem energetskom sektoru.
    Rajaković kaže i da kratkoročno termoelektrane ostaju važna rezerva.

"Kratkoročno, termoelektrane na ugalj uvek će služiti kao strateška rezerva i pomagati u funkcionisanju elektroenergetskog sistema. Međutim, dugoročno gledano, ugalj će u narednim decenijama postajati sve manje značajan i sve manje uticajan u proizvodnji električne energije", rekao je on.

Prema njegovim rečima, energetska efikasnost i dalje ostaje ključna, jer je "i dalje najjeftiniji megavat-sat onaj koji se kroz energetsku efikasnost realizuje, odnosno uštedi".

Orban iz Segedina: Situacija je izuzetno ozbiljna, ako se preseče ova pupčana vrpca staje ekonomija

Energetska kriza ne jenjava: OPEK+ povećava proizvodne kvote, rat sa Iranom i dalje remeti tržište nafte