Šta su pametna brojila i kako funkcionišu?

Uvođenje pametnih brojila za struju u Srbiji predstavlja deo šire digitalne transformacije elektroenergetskog sektora i deo obaveza koje naša zemlja ima u okviru pristupanja EU, ali i usklađivanja sa svetskim trendovima u energetici. 

Ipak, postavlja se pitanje – kako pametna brojila zaista funkcionišu, ko ih plaća i da li će potrošači na kraju zaista imati koristi?

Ukrajina otvara novi Transbalkanski gasovod: Ovo će biti trasa

Pomeren sastanak: Osam zemalja OPEK sastaće se 31. maja u vezi sa proizvodnjom nafte

Šta su pametna brojila?

Pametna brojila su elektronski uređaji koji mere i beleže potrošnju električne energije u realnom vremenu, šaljući podatke automatski elektrodistributeru. Za razliku od klasičnih brojila, kod kojih očitavanje mora da se obavlja fizički, pametna brojila omogućavaju daljinsko očitavanje i izveštavanje, čime se eliminiše mogućnost greške i potrebe za fizičkim uvidom.

Korisnici imaju pristup detaljnim informacijama o potrošnji putem portala i mobilnih aplikacija, što im omogućava da analiziraju kada i kako troše najviše struje.

Da li pametna brojila snižavaju račune za struju?

Ne direktno. Instalacija pametnog brojila sama po sebi ne dovodi do niže potrošnje, ali korisnicima daje mogućnost da optimizuju potrošnju i planiraju upotrebu uređaja u vremenskim zonama kada je struja jeftinija (npr. noću).

Takođe, pametna brojila uvode veću transparentnost jer korisnik može svakodnevno pratiti potrošnju i uočiti kada se javljaju neuobičajeni skokovi, što je korisno i za detekciju neispravnih uređaja.

Ko je nadležan i koliko je brojila već postavljeno?

Projekat implementacije pametnih brojila u Srbiji vodi Elektrodistribucija Srbije (EDS), uz podršku EPS Distribucije i međunarodnih partnera, kao što su Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Nemačka razvojna banka (KfW).

Do sada je u Srbiji instalirano oko 600.000 pametnih brojila, a planirano je da ih do 2030. godine bude više od 3 miliona, čime bi pokrili 80% domaćinstava. Prioritet imaju veći gradovi i oblasti sa visokim gubicima u mreži.

Nove izmene od juna 2025. godine

Elektrodistribucija je najavila da od 1. juna 2025. korisnici koji nemaju pametna brojila prelaze na tromesečno očitavanje, dok korisnici sa pametnim brojilima ostaju na mesečnom očitavanju, koje se vrši automatski.

Ovo znači da korisnici sa starim brojilima moraju sami da jave stanje ili da čekaju očitača svaka tri meseca – što može izazvati netačne račune i probleme u obračunu potrošnje.

Prednosti za korisnike

Kontroverze i nedoumice

1. Trošak ugradnje:

Korisnici ne plaćaju pametna brojila direktno, već su ona deo ukupnog investicionog plana EDS-a, koji se finansira iz kredita i sredstava iz EU fondova. 
2. Privatnost podataka:
Neki građani izražavaju zabrinutost da detalji o njihovoj potrošnji mogu biti zloupotrebljeni (npr. da se zna kad nisu kod kuće). EDS tvrdi da su svi podaci šifrovani i da su u skladu sa GDPR standardima.

3. Tehnički problemi:
Zabeleženi su slučajevi nepravilnog rada, pogrešnog očitavanja i potrebe za zamenom uređaja, ali je prema tvrdnjama EDS-a reč o izolovanim slučajevima.

Šta to znači za prosečnog građanina?

Pametna brojila ne treba posmatrati kao „čarobni štapić“ za niže račune, već kao alat za informisano upravljanje potrošnjom. Oni koji ih budu znali pravilno koristiti – mogu računati na realne uštede.

U narednim godinama, ova brojila će postati standard u svakom domaćinstvu – pitanje je samo da li ćemo ih dočekati spremni i informisani.

Bajatović: Potpisan aneks sa Rusijom za šest miliona kubika dnevno, biće jeftiniji gas za privredu

Orban o pretnjama iz Ukrajine: Brisel bi pomogao Ukrajincima čak i na štetu Evropljana