Prinosi rastu iz godine u godinu: Koliko se danas isplati gajiti lubenice u Srbiji?

Prve ovogodišnje lubenice već su se pojavile na pijacama i u marketima širom Srbije, što označava početak letnje sezone onima koji uživaju u ovoj osvežavajućoj poslastici.

Iako su tek stigle pred potrošače, iza njih stoji proizvodnja koja iz godine u godinu beleži stabilne prinose i sve veći značaj na domaćem tržištu.

Nova pravila za otkup mleka: Šta se menja za proizvođače i kako će funkcionisati novi ugovori?

Počela berba višanja, poznata i cena: Voćari već računaju zaradu, da li će biti zadovoljni?

Proizvodnja lubenica u Srbiji beleži stabilan rast i kontinuitet poslednjih godina, uz solidne prinose i relativno sigurno tržište. Prema podacima, ukupni prinosi bostana dostižu i preko 180.000 tona godišnje, uz prosečan prinos od oko 35 tona po hektaru, što predstavlja povećanje u odnosu na prethodne godine.

Kada je reč konkretno o lubenicama, proizvođači mogu da računaju na prinose od 30 do 40 tona po hektaru, dok primena savremenih tehnologija, poput uzgoja na foliji i sistema za navodnjavanje, može čak i da udvostruči te količine.

 Berba traje oko mesec dana, što znači da proizvođači imaju relativno kratak, ali intenzivan period plasmana robe. Cene lubenice na kvantaškim pijacama kreću se od 30 do 60 dinara po kilogramu. U takvim tržišnim uslovima, isplativost proizvodnje u velikoj meri zavisi od prinosa i organizacije prodaje.

Viši prinosi direktno povećavaju zaradu, ali i zahtevaju veća ulaganja u tehnologiju i radnu snagu. Poseban segment tržišta predstavljaju mini lubenice, koje postižu znatno višu cenu, od 120 dinara po kilogramu i naviše.

Iako njihova proizvodnja donosi manje prinose i veće troškove zbog intenzivnijeg rada, veća tržišna vrednost može nadoknaditi ta ulaganja, posebno ako proizvođač ima obezbeđen plasman.

Ipak, iskustva sa terena pokazuju da lubenica ne donosi uvek visoku zaradu, naročito kod tradicionalne proizvodnje. Ključ isplativosti leži u kombinaciji dobrih prinosa, savremene tehnologije i sigurnog tržišta.

Bez unapred obezbeđenih kupaca i dobre organizacije prodaje, proizvodnja može biti rizična uprkos solidnim prinosima.

Niko neće da bere "crveno zlato": Malinjaci u Srbiji puni, a radnika nema dovoljno

Moguć rekordan rod pšenice u Srbiji: Agroekonomski analitičar izneo prednosti domaćih ratara za ovu godinu