Alarmantno stanje zbog kog svako od nas treba da se zabrine: Toplota okeana probila sve granice

Klima na Zemlji je neuravnoteženija nego ikada ranije, a period 2015-2025. potvrđen je kao najtoplijih 11 godina u istoriji merenja, navodi se u godišnjem izveštaju Svetske meteorološke organizacije o stanju globalne klime.

Posebno je zabeleženo da je sadržaj toplote u okeanima dostigao rekordan nivo 2025. godine, jer mora i dalje apsorbuju oko 91 odsto viška energije zarobljene usled nezapamćenih nivoa gasova staklene bašte u atmosferi, piše Science alert.

Istorijski rekord: Decenija iza nas najtoplija u poslednjih 176 godina

Meteorolog Sovilj dao detaljnu prognozu za april: Najavio ogromnu količinu padavina i otkrio tačan datum zahlađenja

Ovo je prvi izveštaj o stanju globalne klime koji uključuje energetsku neravnotežu Zemlje kao ključni pokazatelj.

Svake godine određena količina Sunčeve energije stiže do naše planete. U teorijski „stabilnoj” klimi, količina energije koja dolazi bila bi približno jednaka količini koja odlazi.

Ogromne količine gasova staklene bašte u atmosferi sprečavaju da se ta energija vrati u svemir. 

Umesto toga, pokušavajući da se raspodeli širom Zemlje, ta energija prodire u naše okruženje, naročito u okeane.

Golfska struja se pomera: Naučnici upozoravaju na mogući klimatski kolaps

Prema izveštaju, samo jedan odsto tog viška energije ostaje u atmosferi. Pet odsto se akumulira na kopnu (posebno u urbanim toplotnim ostrvima). Tri odsto apsorbuje led, doprinoseći topljenju glečera.

Preostalih 91 odsto energije koju apsorbuju okeani teško je pojmiti, ali izveštaj to objašnjava kroz količinu uskladištene toplote.

Godine 2025. sadržaj toplote u okeanima nadmašio je sve rekorde u poslednjih 66 godina, premašivši rekord iz 2024. za oko 23 zetadžula – odnosno 23.000.000.000.000.000.000.000 džula.

To je ogroman skok, imajući u vidu da je razlika od 14 zetadžula između 2020. i 2021. tada delovala zabrinjavajuće.

Nešto se dešava sa rotacijom Zemlje: Naučnici otkrili promenu kakva se nije desila 3,6 miliona godina

To je kao da smo tokom cele 2025. godine svake sekunde svakog dana detonirali 12 bombi iz Hirošime u okeanu. I to je samo toplota apsorbovana u prvih 2.000 metara dubine okeana.

Iako sposobnost okeana da apsorbuje toplotu i ugljen-dioksid naizgled „ublažava” klimatske promene na kopnu, modeli pokazuju da bi čak i kada bi ljudi potpuno prestali sa emisijama gasova staklene bašte, samo Južni okean nastavio da oslobađa toplotu i podstiče globalno zagrevanje još najmanje jedan vek.

Pored toga, topliji okeani podstiču snažnije oluje, što dovodi do češćih i intenzivnijih ekstremnih i smrtonosnih vremenskih pojava, poput uragana Melisa, tropskih ciklona Senjar i Ditva i tajfuna u Vijetnamu i na Filipinima, koji su se svi dogodili 2025. godine.

Trećina svetske populacije ugrožena ekstremnim vrućinama: Sve manje bezbedno provoditi vreme napolju

Ovo je takođe veoma loša vest za život u okeanima – i za zajednice koje zavise od morskih resursa. Intenzivni i nezapamćeni morski toplotni talasi poslednjih godina pokazuju koliki je zapravo teret tog navodnog „tampona”.

Uz to, morski toplotni talasi često dovode do dodatnog oslobađanja gasova staklene bašte, jer se mrtve ribe i drugi organizmi razgrađuju nakon takvih događaja.

Osim Sunčeve energije, izveštaj Svetske meteorološke organizacije navodi da je okean apsorbovao i 29 odsto ugljen-dioksida koji je u poslednjoj deceniji emitovan ljudskim aktivnostima. Kada se ugljen-dioksid rastvara u vodi, ona postaje kiselija.

Mnoge vrste planktona - mikroorganizama koji čine osnovu morskih lanaca ishrane – praktično se rastvaraju u sve kiselijim vodama okeana.

Kiselija morska voda otežava organizmima koji stvaraju kalcijum-karbonat, poput planktona i korala, da izgrade i održe svoje ljušture, skelete i druge strukture; u veoma kiselim vodama one se čak mogu i rastvoriti.

Emisije gasova staklene bašte iz ljudskih aktivnosti – pre svega korišćenje fosilnih goriva za gotovo sve aspekte našeg života, kao i emisije iz poljoprivrede – dovele su do brzih i velikih promena u samo nekoliko decenija.

„Kada se istorija ponovi jedanaest puta, to više nije slučajnost. To je poziv na akciju”, rekao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš.

„U ovom dobu ratova, klimatski stres otkriva još jednu istinu: naša zavisnost od fosilnih goriva destabilizuje i klimu i globalnu bezbednost”, dodao je.

„Današnji izveštaj treba da nosi upozorenje: klimatski haos se ubrzava, a odlaganje je smrtonosno.”

Izveštaj se zasniva na podacima i doprinosima nacionalnih meteoroloških i hidroloških službi širom sveta, regionalnih klimatskih centara Svetske meteorološke organizacije, partnera Ujedinjenih nacija i desetina stručnjaka.

Nova studija: Bakterije mogu da prežive putovanje između planeta

Meteor od sedam tona leteo nebom iznad Klivlenda: Raspao se uz prasak, stanovnici u panici