Astronomi otkrili "svet lave" koji ne bi trebalo da postoji: Ova planeta krije veliku misteriju

Astronomi su iznenađeni otkrićem klase izuzetno vrelih planeta koje imaju guste atmosfere, jer način na koji one uspevaju da ih zadrže predstavlja veliku misteriju. Rešenje tog pitanja moglo bi da pomogne naučnicima da bolje razumeju kakve su šanse da planete koje su dovoljno hladne jednog dana podrže život. Zbog toga je posebno značajno otkriće najhladnije planete ove vrste do sada - HD 3167 b.

Planete koje kruže dovoljno blizu svojih zvezda da se zagreju do ekstremnih temperatura verovatno brzo postaju plimski zaključane, što znači da je jedna njihova strana stalno okrenuta ka zvezdi. Zbog toga je dnevna strana još toplija, a temperatura na mnogim takozvanim "svetovima lave" prelazi oko 800 stepeni Celzijusa, na kojoj se silikatne stene tope i pretvaraju u lavu.

Da li je ovo Nojeva barka? Naučnici ponovo istražuju misterioznu lokaciju u Turskoj

Drevna šuma izronila iz zaborava: Tragovi vrste za koju se verovalo da je nestala pre 400.000 godina

Istovremeno, noćna strana takve planete mogla bi da bude veoma hladna.

Međutim, posmatranja pokazuju da neke od ovih planeta imaju dnevnu stranu hladniju nego što bi se očekivalo s obzirom na njihovu blizinu zvezdi. To ukazuje na mogućnost da oblaci odbijaju deo zračenja ili da atmosfera prenosi toplotu sa dnevne na noćnu stranu - ili da se dešavaju oba procesa.

HD 3167 b trenutno je najhladniji poznati primer takvog "sveta lave".

Samo postojanje atmosfere na ovako vrelim planetama predstavlja svojevrsnu zagonetku. Što je planeta toplija, to su molekuli u njenoj atmosferi energičniji, pa bi lakše trebalo da beže u svemir.

Dr Edvin Kajt sa Univerziteta u Čikagu objašnjava da je atmosferu posebno teško zadržati na stenovitoj planeti koja kruži veoma blizu svoje zvezde, jer je izložena snažnom zvezdanom vetru i velikoj količini visokoenergetskog zračenja. Ipak, čini se da mnoge takve planete uspevaju da zadrže atmosferu.

Afrika se razdvaja brže nego što se verovalo? Zemlja uskoro dobija novi okean

On i njegovi studenti proučavali su poznate ultra-vrele stenovite planete kako bi utvrdili koje od njih pokazuju znakove postojanja atmosfere. Međutim, rezultati su bili suprotni očekivanjima: za sada se čini da atmosferu zadržavaju neke od najvrelih planeta, a ne one hladnije.

Zbog toga je HD 3167 b posebno zanimljiva. Kao najhladniji do sada poznati primer, mogla bi da pomogne u rešavanju pitanja kako ove planete uspevaju da zadrže atmosferu.

Jedna mogućnost je da postoji određeni temperaturni prag iznad kojeg atmosfera može da opstane, a da se HD 3167 b nalazi upravo iznad te granice. Druga je da neki poseban proces omogućava ovoj planeti da zadrži atmosferu iako planete sa sličnim temperaturama to ne uspevaju. U oba slučaja, otkriće bi moglo da ima značajne posledice za razumevanje evolucije stenovitih planeta.

HD 3167 b ima prečnik oko 60 odsto veći od Zemljinog i oko svoje zvezde obiđe za svega 23 zemaljska sata.

Na osnovu sjaja njene zvezde, Kiteov tim izračunao je da bi dnevna strana planete, ukoliko ima gustu atmosferu, trebalo da dostigne temperaturu veću od 2.200 stepeni Celzijusa. Međutim, količina reflektovane svetlosti više odgovara temperaturi od oko 1.500 stepeni Celzijusa.

Najveći novi krater na Mesecu ikada zabeležen: NASA otkrila šta ga je napravilo

I to je i dalje ekstremno visoka temperatura, ali razlika ukazuje na mogućnost da se deo zračenja reflektuje ili da atmosfera prenosi toplotu na drugu stranu planete. Postoji mogućnost i da planeta ima veoma svetlu površinu, ali naučnici smatraju da je postojanje atmosfere verovatnije objašnjenje.

Još nije poznato od čega se atmosfera HD 3167 b sastoji. Naučnici su ranije očekivali da bi atmosfere ovako vrelih planeta uglavnom bile sastavljene od isparenih stena, ali nova istraživanja ukazuju na mogućnost da neke od njih sadrže i teže gasove, poput ugljen-dioksida, ugljen-monoksida ili vode.

Ove ultra-vrele planete većinu svoje energije dobijaju od svojih zvezda. Zemlja se nalazi toliko dalje od Sunca da nikada nije bila izložena takvom intenzitetu zračenja. Ipak, naučnici smatraju da je i naša planeta u ranoj fazi razvoja prošla kroz nešto slično - kada je energija oslobođena nakon udara ogromnih asteroida stvorila okean magme na njenoj površini.

Zbog toga bi proučavanje planeta poput HD 3167 b moglo da pomogne naučnicima da bolje razumeju i kako je izgledala rana Zemlja.

Veliko otkriće astronoma: Prvi put uhvaćeni radio-signali koji stižu direktno sa egzoplanete

Naučnici otkrili da se "pomera" centar Zemlje: Promene su male, ali imaju veliko značenje