Zaboravite na bubašvabe: Ova životinja mogla bi da bude poslednja na Zemlji nakon globalne katastrofe

Kada ljudi razmišljaju o kraju sveta, često se šale da će nakon ljudi Zemljom hodati samo bubašvabe. 

Ipak, naučnici smatraju da bi stvarni šampion preživljavanja mogla biti potpuno drugačija i gotovo nevidljiva životinja.

Nisu samo najbolji prijatelji, već i čuvari srca: Evo kako nam psi doslovno poklanjaju godine života

Zašto mačke imaju strah od zvuka usisivača?

Reč je o tardigradima, mikroskopskim osmonogim stvorenjima poznatim i kao vodeni medvedi.

Prema istraživanju objavljenom u naučnom časopisu Scientific Reports, upravo bi ova sićušna bića mogla biti poslednje životinje koje bi opstale na planeti čak i nakon globalne katastrofe.

Zemlja već preživela masovna izumiranja

Tokom istorije planete život je više puta bio gotovo uništen. Naučnici smatraju da je Zemlja prošla kroz najmanje pet velikih masovnih izumiranja.

Naučnici otkrili čudnog drevnog gmizavca: Rođak krokodila menjao način hodanja

Najdramatičnije se dogodilo pre oko 252 miliona godina, tokom takozvanog permskog izumiranja, kada je nestalo čak oko 90 odsto svih vrsta na planeti, kako na kopnu tako i u okeanima.

Uprkos tome, život se postepeno oporavio. To pokazuje da je život na Zemlji izuzetno otporan, čak i kada su katastrofe globalnih razmera.

Kakve katastrofe bi mogle da unište život

Savremeni naučnici danas razmatraju i drugačije scenarije koji bi mogli da ugroze život na planeti.

Među njima su: 

- nuklearni rat koji bi mogao zamračiti atmosferu i zaustaviti lance ishrane

- udar velikog asteroida

- eksplozija obližnje supernove

- snažno gama zračenje iz svemira

Naučnici tvrde da su beli tragovi iza aviona opasni: "Malim izmenama ruta - efekat se može znatno smanjiti"

U većini takvih scenarija ljudi i mnoge druge životinje verovatno ne bi preživele. Međutim, okeani bi u velikoj meri ostali netaknuti.

Istraživači sa Univerziteta Oksford i Univerziteta Harvard 2017. godine pokušali su da odgovore na pitanje: šta bi bilo potrebno da se uništi i najotporniji oblik života na Zemlji.

Njihov zaključak bio je iznenađujući - čak i nakon većine kosmičkih katastrofa preživele bi morski tardigradi koje žive u vodenim slojevima i dubokom moru.

Prema njihovim procenama, ove životinje bi nestale tek u slučaju događaja koji bi bio dovoljno snažan da doslovno proključa okeane.

Neverovatne sposobnosti preživljavanja

Tardigradi su poznate po svojoj izuzetnoj otpornosti.

U laboratorijskim uslovima neke vrste mogu preživeti:

- temperature blizu apsolutne nule

- temperature do oko 150 stepeni Celzijusa

- pritiske i do 1.200 puta veće od atmosferskog

- ogromne doze zračenja koje bi za čoveka bile smrtonosne

Eksperimenti su čak pokazali da su neki tardigradi uspeli da prežive izlaganje vakuumu svemira.

Tajna njihovog opstanka

Njihova najveća prednost je sposobnost ulaska u stanje poznato kao kriptobioza.

Kada uslovi postanu nepovoljni, tardigradi se skupe u suvi i kompaktni oblik, gotovo potpuno zaustave metabolizam i tako mogu ostati godinama.

Kada se ponovo pojave voda i povoljnije temperature, jednostavno se rehidriraju i nastavljaju život.

Lepa, ali opasna: Riba sa otrovnim bodljama postala stalni stanovnik Jadrana

Naučnici naglašavaju da tardigradi nisu potpuno neuništivi. U aktivnom stanju mogu se relativno lako uništiti u laboratoriji.

Ako bi Zemlja izgubila atmosferu, ako bi okeani isparili ili ako bi, kako Sunce bude starilo, planeta postala užarena stena, čak bi i ova izuzetno otporna bića na kraju nestala.

Lekcija o otpornosti života

Ipak, tardigradi nude zanimljivu perspektivu o životu na Zemlji.

Dok ljudi strahuju od klimatskih promena, nuklearnih sukoba ili kosmičkih pretnji, naučnici smatraju da bi ova mikroskopska stvorenja mogla nadživeti našu vrstu milijardama godina.

Poruka istraživanja je jednostavna - civilizacije mogu biti krhke, ali život kao celina pokazuje neverovatnu otpornost.

Nova vrsta dinosaurusa otkrivena kod komšija: Ostao "skriven" skoro 130 godina

Pogled na svet očima životinja: Naučnici rekonstruisali film iz moždanih signala miševa