Danas je Svetski dan radija: Da li je digitalizacija pomogla ili odmogla u popularizaciji ovog medija?

Radio danas slavi svoj dan. Medij koji nas povezuje, informiše i zabavlja više od 100 godina. Prešao je dug put, preživeo pojavu televizije, interneta i društvenih mreža. I dalje ima moć da nas oraspoloži i najgoru saobraćajnu gužvu učini podnošljivom.

Nekada je radio bio sve. Uvek prvi na sceni, prenosio je najdramatičnije trenutke istorije, bilo da nas je vodio u borbu i bio glas koji je objavljivao ratove, bilo da je donosio olakšanje od najgorih momenata.

Često se zaglave, a neretko i propadaju: Koliko su bezbedni liftovi u Srbiji?

UNA istražuje: Da li je nedostatak jedinstva među prosvetarima i dalje jedan od najvećih problema?

Iako i dalje povezuje ljude, stvari su se promenile, pa tako danas ima manje dramatičnu funkciju. Spikeri kažu da su slušaoci oduvek voleli da uživaju u dobrim pričama, ali da je muzika ta koja ih pokreće. 

"Za 29 godina, a 1996. godine sam počeo da radim, nikada nisam došao na posao, a da mi se ne dolazi i nikada nisam ušao u studio, a da nisam raspoložen za tu emisiju. Ranije je bilo to - volim da slušam muziku, volim da pričan sa ljudima, bilo je mnogo kontakt programa, bilo je mnogo uključenja direktno u program, pa je bilo tu raznih situacija čak i incidenata, ali ko je preživeo to znači da je mnogo voleo radio", kaže radio-voditelj Dejan Avramović. 

"Slušalac Radio Beograda 2 danas nije isto što i slušalac drugog programa Radio Beograda pre 40 godina. Radio više nije linearni medij, radio je sada radio koji se gleda, pažnja naših slušalaca je skraćena jer to je opšta tendecija u medijskom svetu danas", objašnjava glavni i odgovorni urednik Radio Beograda 2 Ranko Stojilović. 

Radiju su mnogi predviđali kraj kada se pojavila televizija, pa onda ponovo kada se dogodio internet, međutim deluje kao da je radio  besmrtan. Zahvaljujući digitalizaciji, sada postoji i onlajn radio. 

"Onlajn radio nije ništa drugo nego što upalite samo još jedan tab na kompjuteru kad surfujete kad nešto radite. Znači slušate ga na isti način kao što bi ste slušali FM radio samo drugom metodom, dakle umesto što imate mali radio aparat fizički sada imate virtuelni radio aparat", kaže radio-voditelj Svetlana Đolović. 

"Ako ste nekada žurili na sastanak u 9.05 ili da ne zakasnite na autobus u pola šest, sada to sve možete slušati odloženo onda kada to vama odgovara. Dakle digitalizacija je mnogo pomogla popularizaciji radija pre svega, a imam utisak da je ovo vreme, vreme skraćene pažnje, vreme koje takođe žudi za odgovorima na neka od krucijalnih pitanja i to je i šansa radija", ističe Stojilović. 

I najiskusniji spikeri ponekad zalutaju u rečima, praveći zanimljive gafove, ali i podsećajući nas da su zapravo stvarni ljudi, jer ko ne voli da čuje kako se neko zbunio pred mikrofonom. 

"Slušaoci me znaju i zezaju na tu temu - a opet je zaboravila ime muzičara ili ne zna koliko ima sati, što je meni super i to je moj imidž", iskrena je Đolović. 

Ako ste mislili da u radiju žive neki mali ljudi koji vam nešto pričaju, u pravu ste - upoznali smo ih, a upravo zbog tih ljudi se slušaoci vraćaju svojim omiljenim radio stanicama, zbog dobre priče, muzike i sadržajnih vesti.

UNA istražuje: Nedostaje nam profesionalnih vozača, da li smo bezbedni u vožnji dok nas voze stranci?

Duva košava kao da je šašava: UNA je proverila ko se to bavi sportom dok vetar duva bez milosti