Kroz bezazlene igrice do kriminalnih radnji: Sajber predatori očas posla decu vrbuju za zločine

Evropa se suočava sa novom pretnjom organizovanog kriminala. Evropol upozorava da kriminalne grupe preko video-igara vrbuju maloletnike za teška krivična dela – čak 70 odsto kriminala u sajber prostoru odvija se zloupotrebom dece. 

Kakav je model delovanja ovih grupa i koliko je Srbija ugrožena?

Nova opasnost na internetu: Hakeri kupuju stare domene i pretvaraju ih u zamke za korisnike

Evropol stao na kraj sajber-kriminalcima: Ugašen veliki internet forum sa ukradenim podacima

Dok deca sede u sobi i igraju igrice, neko ko je hiljadama kilometara daleko može preko ekrana da uđe u njihov život, stekne poverenje i uvuče ih u krimanalne radnje.

"Još 2014, 2015. i 2016. godine kada je Islamska Država bila ta koja je bila prisutna u digitalnoj sferi, određeni broj dece iz Republike Srbije jeste se priključio ovim grupama, bilo kao članovi raznoraznih skrivenih foruma, bilo kroz četovanje, promovisanje i uslovno rečeno deljenje sadržaja. To je nešto što je trebalo da nas upozori već tada da potencijalni ekstremisti mogu da dođu do naše dece", poručuje Katarina Jonev, stručnjak za bezbednost dece na internetu.

Kriminalci vrbuju decu jer ih lako ubede pričom o lakoj zaradi, ali i zato što u Srbiji mlađi od 14 godina krivično ne odgovaraju. To pokazuju ranije istrage o lažnim dojavama o bombama.

"Tehnike anonimizacije, različiti VPN provajderi, proksi serveri i plaćanje u kriptovalatuma značajno otežavaju identifikaciju korisnika. Mi neretko imamo situaciju da na određen indikator ili na određenu informaciju od stranog pružaoca usluga čekamo po nekoliko meseci, pa i do godinu dana. To je potencijalna opasnost da se određeni trag izgubi i da ne dođe do identifikacije", objašnjava Nikola Čučilović, zamenik načelnika Uprave za tehniku MUP-a.

Opasnost je i čitav digitalni krug, jer dete lako pređe sa video-igre na čet, zatim na skrivene aplikacije, gde dobija tajne elektronske isplate. Iako je sve to često organizovano iz druge države, nalogodavci nisu nedostižni našem pravosuđu.

"Međunarodno pravo poznaje načelo reciprociteta ili uzajamnosti, gde države međusobno jedna drugoj izlaze u susret i to je jedna vrsta diplomatske saradnje koja je uobičajena, ali i kada izostane i takva vrsta saradnje postoji mogućnost da ustupimo krivično gonjenje toj zemlji", ističe javni tužilac Mirjana Stajkovac, iz Posebnog odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.

Brza reakcija ključna

Predatori na mrežama koriste oprobanu taktiku – lažnim profilima mame maloletnike kako bi od njih izvukli ključne privatne podatke.

"Vi kada idete da skinete neku igricu, morate dati podatke onome ko drži tu platformu za igricu, ali ništa više od toga, kakav tekući broj računa, matični broj, adresa stana, ništa što pitaju, jer nekad iza bezazlenog pitanja krije se teška zlonamernost", upozorava Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Najveća greška je, kažu, što reagujemo tek kada se zločin dogodi. Zato struka ističe – roditelji moraju da znaju sa kim im dete komunicira sa one strane ekrana, škole – kome prijavljuju sumnjivo ponašanje deteta, a policija mora imati specijalizovane ljude sposobne da brzo sačuvaju i povežu digitalne tragove pre nego što nestanu.

Seksting sve češći među tinejdžerima: UNA proverava kako igra može da postane trauma za ceo život

Veruju veštačkoj inteligenciji više nego ljudima: Više od 50 odsto tinejdžerki traži savete od četbota