Vatra na Stolovima ugrozila staništa: Stručnjaci izneli prve prognoze i planove obnavljanja prirode

Požar na Stolovima, koji na različitim mestima gori već sedamnaest dana, još nije ugašen. Zahvatio je deo planine koja je pre četiri godine zaštićena kao predeo izuzetnih odlika. 

Štetu su pretrpeli biljni i životinjski svet, ali stručnjaci veruju da će priroda uspeti da se oporavi.

Vučić izneo podatke o požarima u Srbiji: Spašene kuće i narod, brani se Devojački bunar od vatre

Požari gutaju region, a sve češće ih izazivaju ljudi: Šta pokreće piromane i kakve kazne im prete?

Bukove, hrastove i borove šume, karakteristične reke i potoci, livade i pašnjaci na i u kojima živi gotovo polovina vrsta sisara koji nastanjuju Srbiju, među kojima su mrki medved, vidra i divokoza, i više od trećine vrsta ptica. Ali i 130 vrsta beskičmenjaka, 10 riba, 19 gmizavaca i vodozemaca.

"Taj predeo i jeste stecište, pre svega, divokoza i medveda u hladnijem delu godine. Sada, su se, zahvaljujući šestom čulu, sklonili na bezbedna i sigurnija mesta“, ističe za RTS Vladimir Stojnić, nastavnik u Šumarskoj školi i član Dobrovoljnog vatrogasnog društva Kraljevo.

Nikola Petrić iz „Srbijašuma“ kaže da je životinjski svet sigurno stradao, jer je dosta staništa uništeno.

„Tamo gde je požar bio ekspanzivan, verovatno je nešto sitnijih životinja stradalo“, napominje Petrić.

U požaru koji je uglavnom zahvatio travu i nisko rastinje, prvi na udaru su bili insekti. Osetiće se to, procenjuju stručnjaci, i na manjem prinosu meda na ovom području koji je 2022. zaštićen kao predeo izuzetnih odlika, sa tri zone zaštite.

"To je sigurno između deset i petnaest procenata površine predela izuzetnih odlika. Najveći deo površine koja je zahvaćena pripada prvom, odnosno režimu stroge zaštite“, naglašava Petrić.

U roku od tri meseca od gašenja požara, Srbijašume su dužne da donesu sanacioni plan, a sprovođenje mera trebalo bi da nadziru i Ministarstvo zašite životne sredine i Zavod za zaštitu prirode. Upravljač predelom izuzetnih odluka kaže da će se posebno voditi računa o klimatskim promenama i požarima koji na Stolovima nisu retkost.

"Tamo gde je šuma uništena, moraće se sanira površina: izvrši priprema terena, ukloni sav izgoreli materijal i uradi pošumljavanje. Na predelu izuzetnih odlika Stolovi razlikujemo dva visinska i vegetacijska pojasa, pojas hrastova i pojas bukve, verovatno bi težište budućih pošumljavanja trebalo da bude na tim vrstama.“, objašnjava Petrić.

Sreća u nesreći, pre izbijanja požara vegetaciji nije falilo vode. Jedan od razloga zašto stručnjaci veruju da će se pošumljavati samo mali delovi.

"Ono što ohrabruje je što je bio prizmeni požar, što znači da nije značajno oštetio krošnje stabla. Očekujemo, već nakon prve dobre kiše i uslovno rečeno, umivanja terena, da ćemo imati i bolju procenu. Smatramo da će priroda da se izbori sa ovom nedaćom“, ističe Stojnić.

Pre petnaestak godina požar je zahvatio isti deo Stolova gde i trenutno gori, ali se priroda regenerisala, najbrže na predelima gde je rasla niža, žbunasta vegetacija.

Požari gutaju prirodna staništa: Stručnjaci za UNU otkrivaju šta čeka biljni i životinjski svet posle vatre

Veliki ždralovi dobili trajnu zaštitu: Obezbeđeno stanište veličine Novog Beograda