Seksting sve češći među tinejdžerima: UNA proverava kako igra može da postane trauma za ceo život

Seksting, odnosno slanje poruka seksualne konotacije, sve je zastupljeniji među tinejdžerima, naročito zbog velike upotrebe pametnih telefona i društvenih mreža.

Slanje intimnih ili provokativnih poruka često se doživljava kao bezazlena komunikacija, ali otvara pitanja zloupotrebe, gubitka privatnosti, granica stida i povećanog rizika od manipulacije i seksualnog nasilja.

Hiljade i hiljade eksplicitnih snimaka: Grok pod istragom jer je "svlačio" žene na internetu

Novi sistem za zaštitu dece od predatora: Roblox uvodi skeniranje lica

Koliko su mladi svesni posledica digitalnih tragova koje ostavljaju i kako igra može da postane trauma koja se nosi celog života? O tome smo razgovarali u emisiji „Podne“ na UNA televiziji sa psihološkinjom Anom Mirković i gimnazijalcem Kostom Jovanovićem.

Mirković kaže da seksting može biti veliki problem, što je naročito izraženo u pubertetskom periodu kada se javljaju prve simpatije i veze.

„Da bi dokazali koliko su lojalni i zaljubljeni šalju te škakljive fotografije, to su uglavnom nagi i polunagi selfiji. I kreće se od odnosa poverenja, šalje se osobi u koju je ta druga zaljubljena i veruje da će to osećanje u tom trenutku trajati do kraja života. Problem je što sadržaj uglavnom ne ostane u tom jednom inboksu“, ističe Mirković i dodaje:

Kada je raskid SMS porukom opravdan

„Na prvu svađu, prvi raskid, prvi izliv besa taj sadržaj stigne do mnogih i onda postaje javno dobro vaše telo i vaša intima i taj sadržaj ostaje van kontrole tog deteta i te porodice. Čak i da prijavite nekome i institucijama, ne znate ko je taj sadržaj sačuvao i kada on može ponovo da postane predmet znatiželje“.

Ona je dodala da svako ponovno deljenje sadržaja je ponovno ranjavanje žrtve i da je jedini savet za roditelje da kažu deci:

„Nikada nikom u inboks ne šaljite ono što ne biste pokazali javno“.

Deca na meti onlajn predatora: UNA o izmenama Krivičnog zakonika koje donose strože kazne

Gimnazijalac Kosta Jovanović kaže da je on svestan da je ovo sve veći problem iz godine u godinu.

„Ovaj problem pogađa celu generaciju, sve više se dele fotografije, ali i razne lične informacije. A to je zapravo vrlo opasno.Vrlo često sajtovi mogu da uzmu informacije šta ste pretraživali i tražili i ne znamo kome idu te informacije. Nemamo rešenje za sada, osim da čuvamo svoju privatnost. Navikli smo da prihvatimo kolačiće na sajtovima i da ne razmišljamo šta smo pristali da delimo, koje informacije. Javnost nije dovoljno upućena u to, svako mora da krene od sebe i da čuva svoju privatnost“, kaže Jovanović.

Generacije moderne su digitalno opismenjene mnogo više od svojih roditelja, ali nažalost to nije nužno dovoljno da ih ova problematika zaobiđe. Roditeljska generacija nema puno saveta za svoja „digitalna čeda“, usled manjka iskustva u digitalnom svetu.

„Mnogi moji drugari dele svoje šifre od telefona, a ne razmišljaju da neko može da im uzme neke fotografije, šifre, podatke, informacije. Dešavaju se i krađe identiteta, osim što neko podeli vaše informacije. Tu može doći i do ucene i to se dešava. Roditelji nisu uvek digitalno pismeni kao njihova deca, moji umeju da koriste telefone za pozive i za poneku društvenu mrežu, ali ništa više od toga, mene je teča naučio kako da koristim internet i kako da se služim svime digitalnim“, ispričao nam je Kosta Jovanović.

Digitalna cucla koja kvari vid: Stručnjaci za UNU upozoravaju na epidemiju miopije kod dece zbog telefona

Psihološkinja Mirković apeluje na roditelje da u svojoj deci probude poriv da sa njima razgovaraju i o odlukama u digitalnom svetu i na koji način u njemu treba da se kreću i iskazuju svoje mišljenje i osećanja.

„Postavljajte pitanja deci, pre nego što ih posavetujte, napravite lepu porodičnu dinamiku, u kojoj se razgovara. Osuđujući ton zatvara razgovor, deca nam se onda više neće obraćati ni za šta. Autoriteti dece su se promenili vremenom, to su sad ljudi koji ih čuju, poštuju i pokazuju znatiželju za ono što ih interesuje“, zalkjučila je Ana Mirković. 
 

"Telefon u školi ne treba da postoji": Psiholog Anđelić o jednostavnom rešenju za osnovce

Zavisnost od mobilnih telefona sve prisutnija: Psiholog za UNU upozorio na pogubne posledice