UNA proverava: Kako naplatiti štetu koja je nastala usled nevremena?

Posledice jakog nevremena koje je juče pogodilo Beograd i dalje se utvrđuju. JKP "Zelenilo-Beograd" primilo je više od 600 prijava za sanaciju prelomljenih stabala i grana, a pričinjena je i velika materijalna šteta. 

Kako da tu štetu nadoknadimo i kome da se obratimo da bi nam posle kiše sinulo sunce?

Ko ima pravo na pomoć države u slučaju otkaza: Evo kako da se prijavite u NZS

Fond PIO reagovao na poskupljenje troškova sahrana: Uvećana naknada pogrebnih troškova

Oštećeni automobili, obrušeni krovovi, oboreni kranovi, polomljena stabla - to je epilog jučerašnjeg nevremena. Dan kasnije, posledice treba sanirati, a gubitke nadoknaditi. U Udruženju osiguravača Srbije kažu da štetu na automobilima pokriva kasko osiguranje.

"Ako govorimo o imovini, a pod imovinom podrazumevamo nekretnine - stanove, kuće, vikendice, poslovni prostor, potrebno je osiguranje imovine, pa u okviru toga i osiguranje od rizika oluje je najbolji način da zaštitite svoju imovinu, odnosno da u najbržem roku vama šteta koja je pričinjena, bude i nadoknađena", ističe za UNU Zoran Ćirić iz Udruženja osiguravača Srbije. 

Suprotna situacija čeka vas ukoliko ne posedujete osiguranje, jer je tada teže nadoknaditi štetu, kažu upućeni. Da bi se u tome uspelo, neophodno je precizno utvrditi čija je odgovornost za pričinjene gubitke.

"Najčešći vid štete jeste pad stabla na automobil. Ukoliko niste kasko osigurani, morate prvo da utvrdite ko je vlasnik tog stabla, odnosno te javne površine sa koje je stablno palo. Ukoliko je u pitanju javna površina vlasnik je gradsko komunalno preduzeće", objašnjava Ćirić, a advokat Željko Simić dodaje: 

Šteta nakon poplava u Valensiji u oktobru procenjena na 18 milijardi evra

"Ukoliko se desi pad sa nekog zidanog objekta privatne zgrade, onda se na odgovornost poziva stambena zajednica. Ako na primer sa zgrade ministarstva ili nekog državnog objekta nekome nastane šteta padom dela objekta ili zgrade, onda je, u krajnjem, odgovorna Republika Srbija". pojašnjava za UNU advokat. 

Ponekad su, međutim, okolnosti takve da je veoma teško utvrditi ko treba da plati štetu - na primer onda kada nam je stablo oštetilo automobil, a nismo bili propisno parkirani.

"Čak i kada postoji osiguranje, vi morate dokumentovati šta se desilo. Na primer, drvo može da padne na nečiji automobil i tako što on sam uzme na primer motornu testeru i odseče neku veliku granu. Dakle, mora da se ima dokaz kako se nešto desilo", naglašava Simić. 

Osim toga, šteta se mora i proceniti, pre nego što se nadoknadi. Za sve to obično je potrebno manje od mesec dana, kažu sagovornici UNE.

Ukoliko, međutim, dođe do parničnog postupka, na saniranje posledica nevremena može se čekati i do četiri godine. 

UNA pita: Kako će nastale štete od nevremena biti sanirane i nadoknađene

Ministarstvo za rad rešilo dilemu: Da li beogradski poslodavci moraju da plaćaju naknadu za prevoz?