Zdravo se hranite, a kilogrami ostaju: Endokrinolog otkriva mogući uzrok problema

O gojaznosti još uvek razmišljamo kao o posledici pogrešnih životnih navika, ali sve smo svesniji da je takav pogled previše pojednostavljen. Na to nas neretko podsećaju endokrinolozi koji neumorno ponavljaju da je gojaznost složena hronična bolest na koju utiču brojni faktori, piše Živim.hr.

Zato činjenica da neko teško gubi kilograme ne znači automatski da se ne trudi dovoljno. Kada osoba kaže da je promenila životne navike, a kilogrami i dalje stoje logično je da će medicinska struka potražiti razlog zbog čega je to tako.

"Kod osoba koje teško gube kilograme, uprkos zdravijoj ishrani i fizičkoj aktivnosti, potrebno je razmotriti širu sliku", upozorava endokrinolog Dijana Džao i dodaje da je navedeno samo deo celog mozaika.

Brza hrana je ukusna, ali ima svoju cenu: UNA pita - koliko često smemo da jedemo "džank fud"?

Na telesnu masu, kaže, mogu da utiču i san, stres, lekovi, genetika, hormonski poremećaji i druga zdravstvena stanja.

Da li štitna žlezda radi svoj posao?

Kada joj pacijent kaže da ne može da smrša, dr Džao među prvim analizama proverava funkciju štitne žlezde. Ako štitna žlezda radi usporeno (hipotireoza), organizam kao da "smanjuje gas", objašnjava, odnosno troši manje energije, pa telesna masa može da se povećava.

Međutim, to ne znači da je svaka gojaznost ili debljanje posledica problema sa štitnom žlezdom. Kod nelečene hipotireoze povećanje telesne mase, kaže, obično je relativno umereno.

Deo tog povećanja pritom nije posledica nakupljanja masnog tkiva, već zadržavanja soli i vode u organizmu. Osim toga, osoba kojoj štitna žlezda radi usporeno može da bude izrazito umorna i manje aktivna, što takođe može da doprinese povećanju telesne mase.

Insulinska rezistencija: Zašto do nje dolazi i kako utiče na telo?

Mit o povezanosti masnoće na stomaku i štitne žlezde

Mnogi će problemima sa štitnom žlezdom pripisati izraz „thyroid belly“, odnosno nakupljanje kilograma u predelu stomaka, međutim, kako kaže ova lekarka, to nije medicinska dijagnoza.

Drugim rečima, ne postoji poseban oblik rasporeda masnog tkiva na osnovu kojeg bi lekar mogao da zaključi da osoba boluje od poremećaja štitne žlezde. Gojenje oko struka jeste problem, ali samo po sebi nije razlog da zaključite da imate hipotireozu.

Inovativne terapije za lečenje gojaznosti: Koliko su efikasni novi pristupi?

Analiza krvi kao početak

Da bi se utvrdilo da li štitna žlezda radi normalno, za početak je potrebna analiza krvi. Najvažniji laboratorijski pokazatelj za procenu funkcije štitne žlezde je TSH, odnosno tireotropin.

Reč je o hormonu koji proizvodi hipofiza i koji šalje štitnoj žlezdi signal koliko treba da radi. Kada štitna žlezda proizvodi premalo hormona, hipofiza povećava proizvodnju TSH-a kako bi je podstakla na veći rad. Zato je kod hipotireoze TSH najčešće povišen.

Suprotno tome, kod hipertireoze, kada štitna žlezda proizvodi previše hormona, TSH se smanjuje. Međutim, rezultat analize krvi ne treba posmatrati izolovano, kaže ova doktorka.

Na vrednosti hormona mogu da utiču različite okolnosti, uključujući akutnu bolest, stres i zdravstveno stanje osobe, pa lekar nalaz uvek treba da poveže sa simptomima i celokupnom medicinskom slikom.

Gori od slatkiša: Pet napitaka koji imaju više šećera nego krofna sa glazurom

Uredan nalaz štitne žlezde ne znači da osoba koja teško mršavi jednostavno nema dovoljno volje. Naprotiv. Lekar tada može da traži druge faktore koji utiču na telesnu masu.

To može da uključuje metabolizam glukoze, lekove koje osoba uzima, kvalitet sna, stres, genetiku, prehrambene navike i nivo fizičke aktivnosti.

Prestanite da ih pijete na svoju ruku: Jedna velika zabluda o vitaminima masovno uništava bubrege