Naučnici iznenađeni otkrićem: Irvasi jedu delove sopstvenog tela da bi preživeli

Ženke irvasa glođu sopstvene rogove kako bi nadoknadile hranljive materije posle duge migracije u hladnoj i suvoj klimi arktičke tundre, otkriva nova studija.

Irvasi su jedina vrsta jelena kod koje i ženke imaju rogove, piše Independent.

Istraživači su ranije pretpostavljali da ženke koriste rogove za odbranu od predatora ili za pokazivanje dominacije na mestima gde se hrane.

Pančomanija ne prestaje: Hiljade ljudi pohrlilo u Zoo vrt, mališan postao glavna zvezda

Nova studija, međutim, otkriva pravu evolutivnu svrhu rogova kod ženki - naučnici navode da se ženke oslanjaju na svoje rogove bogate kalcijumom kao na "rezervoar minerala" nakon migracije.

Kod irvasa koštani rogovi rastu sa vrha lobanje i kod mužjaka mogu dostići dužinu do 1,2 metra i težinu do 10 kilograma po rogu. Rogovi kod ženki su znatno manji.

Zašto mali psi toliko drhte, a veliki ne?

Studija je dokumentovala rogove koje su irvasi odbacili u arktičkoj tundri, a koji su ostali netaknuti decenijama. Istraživači su utvrdili da ti rogovi predstavljaju spreman izvor minerala poput kalcijuma i fosfora za one koji traže hranu u ključnom periodu njihove migracije. Analiza je pokazala da je većina tih rogova bila izglođana.

Daljim ispitivanjem tragova zuba utvrđeno je da su sami irvasi glavni "krivci".

Čak 86 odsto od 1.567 rogova obuhvaćenih istraživanjem pokazivalo je tragove glođanja, a gotovo sve tragove ostavili su irvasi.

Pas u stanu bez dvorišta - mučenje ili mit?

"Znali smo da životinje glođu rogove, ali svi su pretpostavljali da su to uglavnom glodari. Sada znamo da su to zapravo irvasi“, rekao je Džošua Miler, jedan od autora studije objavljene u časopisu Ecology and Evolution.

"Vilica mi je pala kada su naši rezultati počeli da postaju jasni“, dodao je dr Miler, biolog sa Univerziteta u Sinsinatiju u SAD.

Zašto vas pas posmatra dok jedete? Istina je mnogo dublja nego što mislite

Ženke irvasa odbacuju rogove u roku od nekoliko dana nakon što dobiju mladunče, čime oni postaju dostupni kao nutritivni dodatak kada se vrate na to područje.

"Ovi rogovi opstaju vekovima ili čak duže na Arktiku i predstavljaju izvor hranljivih materija kojem se životinje iznova vraćaju“, rekao je dr Miler.

Smrtonosni grip preti fauni: Naučnici upozoravaju na razorne posledice

Minerali iz rogova vraćaju se i u zemljište i pomažu rast trave i lišajeva kojima se irvasi hrane.

"Oni zapravo oblikuju ovo stanište, rasipajući po pejzažu ove izuzetno važne minerale do kojih je životinjama često teško da dođu u dovoljnim količinama“, rekao je dr Miler.

"Fosfor je naročito važan za mlade majke koje pokušavaju da proizvedu kvalitetno mleko za ishranu mladunaca", dodao je.

Prirodni fenomen koji nastaje samo u posebnim uslovima: Privlači hiljade fotografa